Мистер Универзијада

Пре два дана др Синиша Јаснић, генерални директор предузећа „Универзијада Београд 2009”, поднео је оставку одрекавши се при том и обештећења од пола милиона долара, које је наводно потписао сам са собом и које је било један од најјачих аргумената оптужнице која је минулих дана пласирана преко медија. А истрага коју од априла води Први општински суд бави се давно раскинутим уговором с „Вартексом” који је склопљен без тендера.

„За расписивање тендера потребан је новац а ми смо га добили три дана пред полазак у Бангкок где је требало да представљамо Србију”, говорио је тада Јаснић, за чије се име последњих дана везују и „друге афере” као што је уговор са „Свис тајмингом” и „Поршеом”.

Потпредседник владе Божидар Ђелић, који води припреме за Универзијаду, прихватио је Јаснићеву оставку уз саопштење да ће она „допринети интензивирању рада на припреми Универзијаде”...

Да ли то значи да је дошло до „вансудског поравнања” између државе и човека чији је животни пројекат била Београдска универзијада, засад је питање без одговора, а Јаснић поручује: „Савест ми је чиста, а људима који ће доћи на моје место желим све најбоље”.

Пре 22 године, као студент Факултета физичке културе у Новом Саду (рођен 1. маја у Грабу, Црна Гора), укључио се у рад УСОФК Војводине као волонтер. Кренуо је с најниже степенице у универзитетском спорту и постао један од најутицајнијих функционера Међународне универзитетске спортске федерације (ФИСУ).

Пре три године председник ФИСУ Џорџ Килијан објавио је да ће се 2011. повући са ове функције, а да у Синиши Јаснићу види свог наследника. Први корак ка тој функцији требало је да буде избор за првог потпредседника ФИСУ. Међутим, на прошлогодишњим изборима, после неколико кругова гласања, Јаснић је изгубио, највероватније због помоћи коју је пружио Казању у трци с кинеским Харбином за организацију Универзијаде 2011. Казањ је изгубио Универзијаду, а Јаснић место првог потпредседника. Мала утеха било је то што је с највећим бројем гласова добио (други) мандат у Извршном комитету, а и даље је председник Комитета за маркетинг и тв права и Комитета за светске шампионате ФИСУ...

„Био сам на по осам летњих и зимских универзијада и ниједна није надмашила Загреб 1987. То ћемо морати ми да учинимо и да поставимо нове стандарде”, говорио је Јаснић, постављајући оквир и циљеве Београдске универзијаде, пошто је за само годину дана успешно завршио кандидациону трку.

Некадашњи атлетичар (првак Црне Горе у спринту, од 1986. до 1990, и троструки првак МОСИ, током студија активан кошаркаш и џудиста) докторирао је на Факултету физичке културе у Новом Саду, председник је Универзитетског спортског савеза Србије, а два мандата био је члан Председништва ОКС.

На седници Извршног комитета ФИСУ у Београду, када је већ било јасно да Београдска универзијада неће моћи да се припреми у формату који је он заговарао (21 спорт, 10.000 учесника), Јаснић је, према речима Небојше Илића, дао велики допринос да ФИСУ пристане на мањи формат Универзијаде и да је не пресели у Атину.