Улога медија у Пиночеовим злочинима

Заштићен од многих великих сила, Пиноче је умро а да за своје злочине није провео ни један једини дан у правом затвору. Посетиоци Сантјага, чилеанске престонице, моћи ће,од 10. децембра ове године, да обиђу 14 места у чилеанској престоници, „где се чува сећање на жртве” Пиночеове диктатуре. Туризам о диктатури почиње са демократијом, у председничкој палати Монеда, где је бранећи демократију извршио самоубиство социјалистички председник Салвадор Аљенде, не желећи да се жив преда пучистима. Пиночеов терористички напад на демократске институције Чилеа извршен је уз пуну помоћ и подршку Вашингтона, 11. септембра 1973. године. Туристички водич повешће заинтересоване ина национални фудбалски стадион где је Пиноче извршивши пуч затворио 7.000 људи…, а за јавност ће се отворити и неко од безброј илегалних мучилишта где је нестало на хиљаде неистомишљеника. Међу убијенимa је ибивши генерал који је остао лојалан председнику Салвадору Аљендеу, отац садашње председнице Чилеа Мишел Башеле.

Недавно је у Чилеу почела расправао улози медија токомкрваве диктатуре Августа Пиночеа и после ње. Најстарији инајугледнији дневни лист „Меркурио” одиграо је неславну улогу иније се битно променио ни после пада диктатора. Овај дневник, у поседу породице Едвардса, стар је више од сто година и традиционално је био гласник интереса економске, политичке и социјалне олигархије. Не споре му се , међутим, ни одређене професионалне вредности, као и његов одлучујући утицај у историји земље. 

(/slika2)Недавно је, међутим, објављена документована анализа појединих „Меркуриових” текстова који су направљени по наруџбини Пиночеових бојовника, тако да скривају праву истину о неким злочинима почињеним у време диктатуре. Изашло је на видело и да је америчка обавештајна служба ЦИА својевремено поклонила „Меркурију” два милиона долара не би ли овај лист спроводио организовано блаћење социјалних покрета и скупова. Новинарски задатак био је да свако од тих окупљања назива „комунистичким” или „бандитским”.

„Меркурио” се,међутим,никада до сада није осврнуо на своје саучесништво у Пиночеовом пучу, нити је ревидирао „информативне манипулације” којим се служио по наруџбини из Вашингтона. Документарни филм Мануела Гаретона, који се ових дана гледа у Чилеу, говори о свему овоме. „Меркурио” је тек недавно,у својим текстовима, почео да назива Пиночеа правим именом. Он је сада, постхумно, постао „диктатор”, а дуго је био „бивши председник”. За ова имнога друга открића о новинарству под војничком чизмом, заслужно је једно истраживање Факултета новинарства у Сантјагу. И у Чилеу се сматра да не може бити правог помирења док се не открију сви извршитељи и саучесници злочина почињених у недавној прошлости.