Радне акције и студије медицине

Данас је 1. април, Дан омладинских радних акција. У пролеће 1946. године почела је изградња железничке пруге Брчко–Бановићи. Да је више мојих колега живо, ових дана би се окупили на Медицинском факултету у Београду да прославимо годишњицу добровољног одласка на изградњу ауто-пута у Македонији. У јулу 1959, 1960. и 1961. године био сам по месец дана на том раду. У јулу и августу су тих година радиле две бригаде, укупно око 500 студената. Из те генерације стасали су добри лекари, специјалисти, истраживачи, професори и чланови научних академија. Очигледно, тежак физички рад ником није сметао.

Након 65 година, гледам промене и вреди да забележим најважније. Раније су студије биле бесплатне, а данас постоје две врсте финансирања: бесплатно (буџетско) и „самофинансирање”. Одлука у коју категорију студент улази доноси се махом на основу једнодимензионалног метода у којем тест на пријемном испиту разврстава кандидате. Тест указује на меморију особе која јој помаже да заврши студије. Међутим, непозната је спремност за професију. Зато се у свету, већ одавно, примењује избор кандидата тзв. холистичком методом. Метод је комплекснији, захтева време и укључење више особа компетентних за процену кандидата.

Код нас недостаје и планирање броја студената за упис на факултетима. За процену су, између осталог, нужни и ови подаци: колико се лекара годишње пензионише, којим темпом се развија здравство, колико лекара одлази из земље и у њу долази и колики проценат уписаних студената завршава студије. У Немачкој, на пример, студије заврши више од 60 одсто студената уписаних у прву годину, а у САД преко 95 одсто. Није познат тај проценат код нас. Па како планирамо колико треба уписивати студената на медицинске факултете?

Питање је зашто је код нас уведено самофинансирање. Можда је разумљиво да се студије на енглеском језику плаћају, али није јасно зашто студије на државним факултетима плаћају наши грађани. За кога се они школују и колико их је потребно? Да ли је то увод за укидање бесплатног студирања? У Немачкој и већини европских држава студије медицине су бесплатне, а у САД, на државним и приватним факултетима, скупо се плаћају. Међутим, по завршетку студија кредите и камате задужени отплаћују високим платама, које су код нас незамисливе.

Како би данас ђак или студент могао да месец дана добровољно ради? Он се припрема да у школи постигне што бољи успех, следи пријемни испит, а у време студија мора да обезбеди висок просек оцена да добије жељену специјализацију. Познати су бројни примери да одлични студенти често бивају инфериорни према онима који су имали низак просек, али су касније постигли запаженија остварења.

Декани медицинских факултета могу на интернету да пронађу како се врши холистичка процена кандидата за упис – у Шведској, Енглеској, Америци и другим земљама. Промена једнодимензионалног метода избора кандидата води не само редовнијем завршавању студија, већ и формирању бољих стручњака и креативних стваралаца.

Академик Рајко Игић,
командант ОРБ „Др Симо Милошевић” 1960. године