Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Црни” март у Новом Саду

Неколико трагедија забележених у овом граду шокирало је јавност, а дом здравља покренуо је линију за психолошку помоћ
„Црни” март у Новом Саду
(Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Неколико трагичних вести за само две недеље у марту слило се у једно често, лаичко питање: Шта се то дешава с Новим Садом? После ранијих трагичних пожара, серијала пуцњава и крими-обрачуна, догађаји из овог града сада поново пуне црне хронике.

Скок младог брачног пара у смрт са солитера на Лиману, а онда и смртоносни пад средовечног мушкарца са зграде на Новом насељу, покушај суицида девојке с Варадинског моста, а потом муж убијене Новосађанке покушава да себи одузме живот на Темеринском мосту. О догађајима је јавност могла да сазна протеклих дана или да о њима без много основа нагађа. Притом су неки случаји испреплетани сумњама око догађаја који су претходили, а то су фемицид и убиство деце брачног пара, што је додатно унело узнемирење.

Када је реч о самоубиству, стручњаци упозоравају да се ове појаве и учесталост сагледавају обазриво и да су мере превенције неопходне. Благотворан може да буде и сам разговор, па је Дом здравља „Нови Сад” крајем марта покренуо отворену линију за психолошку помоћ. Грађани који желе да разговарају с неким, пожале се и потраже помоћ могу да позову 021/4879-021, од седам сати до 20 часова радним данима.

„У тренуцима када наша земља сведочи трагедијама које погађају и појединце и породице, у обавези смо да се не оглушимо на очигледне позиве на помоћ које нам ови немили догађаји шаљу”, поручују из дома здравља.

Постојање СОС телефонских служби спада међу најважније мере превенције самоубиства, под условом да су доступне 24 сата седам дана у недељи, каже за „Политику” специјалиста социјалне медицине др Снежана Укропина из Института за јавно здравље Војводине.

Она поздравља одлуку дома здравља да покрене отворену линију, а истиче и важну улогу коју око превенције самоубиства имају и волонтерске службе, попут Центра „Срце”, коме се грађани могу обратити сваког дана од 14 до 23 сата бесплатним телефонским позивом (0800/300-303), имејлом и четом на сајту тог удружења.

Рано откривање и лечење анксиозних поремећаја, едукација друштва да примети знаке и реагује на понашање особе која размишља о самоубиству, контрола приступа оружју, пестицидима, седативима – такође су неке од мера превенције суицида које наводи саговорница.

„Огроман део метода јесте да свако може бити део промене, да буде осетљив на особе из околине, реагује, ако примети неко билансно понашање – рецимо, да човек сређује неке папире и говори да му је доста свега. Треба га питати како је, да ли можда размишља о самоубиству. Разговором не можете некоме дати идеју да се убије. Напротив, то је један од најбољих начина да помогнете”, каже др Укропина и напомиње да све даље треба препустити стручњацима.

Обележавање мостова таблама са СОС бројевима, ограничавање приступа високим грађевинама, такође су конкретне мере које се предлажу, а медијима се сугерише несензационалистичко извештавање.

„Објаве о суициду могу бити веома неповољне за осетљиве особе. Оне могу да помисле да је у томе можда излаз. Вертеров ефекат је давно познат и описан у науци. Потиче из Гетеове књиге ’Јади младог Вертера’, где се главни јунак убија. Књига је била популарна, то се преносило и примећен је масовнији суицид младих”, наводи лекарка.

Не може се, ипак, тврдити да се у случају Новог Сада, након последњих овдашњих догађаја, ради о овом феномену.

„Можда ће социолози покушати да ураде неку студију, да нам објасне. Сумњам на социјалну транслацију социјално-деструктивних идеја, али то не можемо са сигурношћу да тврдимо”, каже др Укропина.

Иначе, Нови Сад бележи, по речима саговорнице, пад стопе суицида (број самоубистава на 100.000 становника годишње) у последњих 30 година и тај показатељ је мањи, додаје она, него просек за Војводину.

У покрајини, која је кризних деведесетих година прошлог века, обележених ратовима у региону и пропадањем друштва, имала високу стопу суицида (32,4 у 1999. години), бележи се значајан тренд пада тог индикатора (14,6 у 2022. години). Стопа самоубистава у Војводини и даље је нешто више од просечне у Европи (13,8).

„Наш град је порастао, добио је 40.000 становника у последњих десет година. Чак је после дуго година имао мали природни прираштај. Ако је апсолутни број становника повећан, ви можете забележити и већи апсолутни број суицида, а да стопа пада или стагнира”, каже начелница Центра за промоцију здравља.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pedja
Zlatno doba.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.