Најлепше је добити аплауз од колега

На позив Тонија Ранђеловића, директора Балета Српског народног позоришта у Новом Саду, недавно је у овој кући боравио балет-мајстор Владан Јовановић и интензивно радио са целокупним ансамблом. Овај некадашњи балетски играч живи већ дуго са породицом у Италији, а увек се обрадује позиву да ради у Србији.

– Позван сам у Српско народно позориште на две недеље, како бих својим методом рада усавршио технички аспект играча у ансамблу, а то исто ћу, по свему судећи, радити и у мају у Београду. Балет-мајстори су углавном фриленсери, јер трупе свуда у свету имају потребу да мењају програме тренинга и вежби и због тога је пожељно да се играчи усавршавају са што више различитих балет-мајстора. После Новог Сада посао ме води у Лондон сити балет.

Владан Јовановић потиче из уметничке породице, његова мајка је некада била члан ансамбла балета Народног позоришта, а и он сам је завршио балетску школу „Лујо Давичо” у Београду. Као играч наступао је са европским и америчким балетским ансамблима, како каже био је кратко код Бежара у Бриселу, потом у Панами , Лас Вегасу итд, а после 33. године живота престао је активно да игра и почео је да ради као балет-мајстор у позоришним кућама широм света.

– Искрено ћу рећи најтеже је бити поп у свом селу. Велика је привилегија да мене као Србина зову овде јер код нас обично долазе странци. Додао бих да се технички и уметнички квалитет балетског ансамбла СНП-а мени допада. Гледао сам њихову „Копелију” и одушевила ме је, а посматрао сам и пробе „Отела” кореографа Крунислава Симића, чија је премијера заказана за крај маја. Мислим да ће представа бити фантастична. По квалитету балет „Копелија” из СНП- а може да се игра било где у Европи.

За свој садашњи позив Јовановић се усавршавао на семинарима у свету, поред увежбавања играча, понекад балет-мајстори могу радити и на очувању и преношењу познатих кореографија, а на питање шта га највише мотивише у послу који ради одговара:

– Када добијете аплауз од публике то је лепо, али кад добијете аплауз колега то је најлепше. Играчи воле моје вежбе, инсистирам пуно на динамици, слагању једног покрета уз други, заокруживању секвенци и радио сам свуда, осим у Јапану и Кини. Сада покушавам да успорим, имам већ 61 годину и мислим да ћу се ограничити на рад у Европи, а у Србију увек радо дођем. За балет-мајстора је најважније да има оштро око и морао би бити способан уметник са великим искуством, пожељно је да је видео много у свету балета и радио са различитим играчима. Заправо велико искуство чини балет-мајстора добрим. По мени су Баланшин, Бежар и Килијан преобразили балет и дали генијалне ствари овој уметности. Кореографи су као сликари, имају индивидуалне језике, који се преливају и тешко је рећи куда балет данас иде. У сваком случају сматрам да је неокласика жанр који ће истрајати.