Људско лице рата

Историјско дело Петера Енглунда „Снови свирепих ноћи, Новембар 1942, интимна историја прекретнице Другог светског рата” у преводу са шведског Спасе Ратковић, и до сада необјављени, први роман-новелу и приче Ленарда Коена (1934– 2016) „Балет губаваца”, у преводу с енглеског Александре Плешојано, управо је објавила београдска Геопоетика.

О делу Петера Енглунда, кога најпре знамо као члана Шведске академије који је саопштавао појединости о Нобеловој награди за књижевност, историчара и писца, професора на Универзитету у Упсали до 2001. године, а до 2006. професора на Институту за драму у Стокхолму, говорио је професор и историчар Милан Ристовић, који је указао на то да је реч о некој врсти методолошког наставка Енглундове књиге о приватној историји Првог светског рата. Он је такође истакао да је 1942. година била преломна у Другом светском рату, јер је тог лета у Совјетском Савезу деловало да спаса нема, а већ од новембра и у јануару 1943. године, у кључној бици за Стаљинград, ствари су се умногоме промениле у корист совјетских савезника. Такође, слични преломни тренуци били су забележени на северноафричком фронту, као и на Пацифику.

– Енглунд у овај мозаик укључује искуства најразличитијих људи, војника Црвене армије, јеврејске избеглице, професорку универзитета у опкољеном Лењинграду, италијанског мајора, јапанског морнаричког капетана, француског писца, енглеску домаћицу, немачког официра, руску песникињу, и многе друге, ослањајући се на њихове дневнике, преписку, као и архивску грађу. Уместо тога да рат посматра „одозго”, као војни стратег, он га види из угла цивила и војника, пружа му људско лице оних који се свакодневно суочавају са смрћу и борбом за преживљавање, што приказује суштину ратне беде пред којом нестају идеологије и илузије. Енглундов приступ отвара простор који је често измицао историчарима који су се бавили истраживањем овог највећег ратног сукоба у историји – рекао је Милан Ристовић.

Говорећи о првом роману Ленарда Коена, Владислав Бајац је запазио да је дело „Балет губаваца”, пронађено у Коеновој заоставштини, дело младог аутора који у њему показује таленат и најављује теме којима ће се касније бавити. Писан између 1956. и 1961. у Монтреалу, роман „Балет губаваца” настао је пре Коенових романа „Дивни губитници”, из 1963. и „Омиљена игра”, из 1966. године. Такође, Бајац је истакао да је и сам Коен својевремено рекао да је овај роман бољи и од прослављеног „Омиљена игра”, иако га није објавио. Повезујући ову Коенову књигу са тематиком Другог светског рата у делу Петера Енглунда, Бајац је навео и то да се Коен бавио темама јеврејства, Холокауста, митологије и религије.

– Роман „Балет губаваца” зачетак је увида у Коенову машту и креативни процес; у његово целоживотно истраживање стида, осећаја безвредности, отуђености, сексуалне страсти, жудње за љубављу и породицом, за оним што се налази иза рационалног опажања. Иако пише о љубави, он је сажима са темом насиља. Коенове приче у овој књизи испитују унутарње демоне његовог карактера, а привлачност ове прозе налази се и у Коеновом језику, лирском и епском у исти мах, који је већ у тим његовим двадесетим годинама најављивао великог писца да је наставио да се бави романом, али и великог песника – рекао је Бајац.