Неодољива…

Слоган овогодишњег, 53. међународног, Београдског сајма књига – Неодољива… (није тешко погодити ко!) више је него доказан посетом која, и поред високе цене појединачне улазнице од 220 динара, није разочарала издаваче. Нешто мање од 140.000 људи прошло је за протеклих шест дана кроз Халу 1 и Халу 14 Београдског сајма, показујући још једном да се књига купује посебно тих дана када јој је цена нижа и до 60 одсто.

Књига и јесте неодољива, и за издаваче, и за купце. Први су се потрудили па су објавили низ нових издања, иако, рекло би се, мањи број него ранијих година. Купци су, опет би се рекло, куповали циљно, „са списка”; све мање новца као последица болне транзиције учинило је да осиромаши онај највећи проценат људи веран књигама – интелектуалци и млади.

Сада када се, изван теме о куповини, своде први утисци о протеклом Сајму књига, закључак је да се много тога мења набоље, макар још и не био прецизно дефинисан онај профил Сајма који се жели. И док су културолошке мисије и димензије Сајма већ увелико осмишљене кроз низ озбиљних тема о којима се разговара у оквиру сајамског Форума – о културној политици, о језику, издаваштву какво нам је потребно – дотле није нимало разјашњено шта се под појмом вашара који, наводно, угрожава Сајам подразумева. На гужву се, сигурно, не мисли: она мора да постоји, и добро је што је има, али треба само да буде каналисана на једини могући начин: повећањем простора који ће Београдски сајам доделити Сајму књига, и то у виду још једне хале.

Ако се под вашаром мисли на књижаре трговце, који морају да буду одвојени од издавача, онда то остаје у аманет новом одбору Сајма књига који ће заменити досадашњу институцију Савета. Одбор ће већ у првој години свог мандата, припремајући 54. међународни Београдски сајам књига, имати задатак тежи него што би, можда, у обичним околностима био. Наиме, никада се до сада издавачи нису тако гласно бунили због неправичне доделе простора на Сајму књига. Савет, чије је постојање исфорсирано продужено, не само да је касно почео да припрема Сајам, него је чак, свакако не намерно, нанео неправду неким издавачима додељујући им неадекватно место, без обзира на добар број објављених нових издања. Зар новосадски „Прометеј” не заслужује да се нађе у Хали 1? Или, „Моно и Мањана”? О „Чаробној књизи”, чији су се власници најотвореније бунили и жалили Савету, да не говоримо; били су на Галерији, међу књижарама... Неправде не би било само да је консултована Народна библиотека Србије која има тачне податке (једини прави „репер”) о томе ко је колико објавио нових књига. Не треба заборавити и да је понеки српски издавач био ускраћен за место у Хали 1, јер су неки црногорски издавачи и сада били у њој, иако им је место, колико год то нама било жао, међу страним излагачима у Хали 14.

Све ће то, наравно, бити само по себи решено када догодине Београдски сајам буде у рукама приватника. Питање је, наиме, да ли ће баш сви издавачи који су до сада излагали у арени моћи финансијски да издрже то елитно место.