Српски културни центар отворен и у Книну

ЗАГРЕБ – Након Белог Манастира, Славонског Брода и Удбине, четврти по реду Српски културни центар отворен је у Книну. Српски културни центар у Книну отворен је у суботу, 6. априла у присуству државних и локалних политичара, а простор је освештао епископ далматински Никодим.

У Центру, који заузима простор на два спрата, већ се одвијају одређени мањи програми, музички у којима деца уче да свирају хармонику, српски језик и културу. Центар има и Одељење за правну помоћ Српског народног већа (СНВ), а неки од програма се тек очекују.

Кнински Српски културни центар један је од четрдесетак сличних пројеката које је СНВ покренуо у последњих пет година. Председник СНВ -а Милорад Пуповац, отварајући службено Српски културни центар, казао је да култура и културно деловање спадају међу највише домете у којима се људски род остварује.

„Хтели бисмо да овај Центар буде место у којем ће се припадници српске заједнице и сви који ће овде долазити остваривати у граду Книну и овом делу Далмације. Управо је то смисао и сврха његовог постојања”, рекао је Пуповац, преноси Танјуг.

Подсетио је притом окупљене на 6. априла, на судбоносан датум пре 83 године за све народе на простору бивше Југославије, а нарочито за Хрвате и Србе. И то не само по страдањима, казао је Пуповац. Подсетио је на 1941. годину када је једна велика сила кренула на малу земљу и разорила значајан део тадашњег Београда, додавши да не треба ни то као нити једно друго страдање које је уследило након тога заборавити, укључујући и оно које је пролазио овај град у првој половини ратних деведесетих година. „Центар је значајан због тога што се овде отвара дом културе, дом друштвених догађања и дом сусрета људи који имају што међусобно поделити. Срби би у њему могли неговати своје карактеристичне културне вредности те заједно с целим градом и његовом околином делити вредности шире културе на простору на којем живе, док би истовремено врата Центра била отворена за све друге могуће културне доприносе самог града, припадника већинског хрватског народа у овом граду и целе жупаније Шибенско-книнске, али и шире од тога”, казао је председник СНВ -а, пренео је портал загребачког недељника Новости.

Подсетивши на драматичне односе у појединим раздобљима између Хрвата и Срба на том подручју у којима су удаљености и дистанце постојале веће него што стварно јесу и дубље него што треба да буду, Пуповац се присетио оних који су значајно допринели њиховом смањењу, као и истакнутих представника Срба који су као градоначелници значајно допринели Книну.

 „За ову прилику желели бисмо да се сетимо једног од истакнутих политичких првака из Далмације. Ради се о Сави Бјелановићу, рођеном у Ђеврскама, који је добар део свог века као члан Далматинског сабора деловао и живео у Задру. Он ће остати упамћен и по томе што је у завршној фази свога не дугог века од 47 година допринео да се размирице које су овде у оно доба створене, не увек вољом самог народа, не претворе у лошу причу, него помогну сарадњи и јединству око заједничких политичких циљева. Када будемо одлучивали у имену које ће понети овај Центар сасвим сигурно је да ће Сава Бјелановић бити међу онима чији име ће се моћи бирати”, закључио је Пуповац.