Ни­ка­да не тре­ба гу­би­ти на­ду

Је­ле­на Ва­гић, члан Управ­ног од­бо­ра Удру­же­ња „Де­ца без гра­ни­ца”

Аути­зам – да­нас ме­ђу на­ма, на ули­ци, у пар­ку и шко­ли, су­тра ме­ђу на­шим при­ја­те­љи­ма, а већ прек­су­тра код нас у по­ро­ди­ци... На­и­ме, број­ке де­це обо­ле­ле од аути­зма ра­сту ге­о­ме­триј­ском про­гре­си­јом, нај­но­ви­ји по­да­ци аме­рич­ког Цен­тра за пре­вен­ци­ју и кон­тро­лу бо­ле­сти го­во­ре да се ра­ди о пре­ва­лен­ци код јед­ног од 36 де­те­та. Ове за­стра­шу­ју­ће број­ке не­про­гла­ше­не епи­де­ми­је тре­ба­ло би да нас на­те­ра­ју да се ду­бо­ко за­ми­сли­мо над све­том у ко­јем жи­ви­мо и над бу­дућ­но­шћу истог уко­ли­ко не­што не пре­ду­зме­мо. 

Са ме­ди­цин­ске тач­ке гле­ди­шта, узрок је не­по­знат, лек не по­сто­ји. За­што је и да ли је за­и­ста та­ко?

Иако ни­сам ле­кар, број про­чи­та­них сту­ди­ја, од­гле­да­них ве­би­на­ра свет­ски при­зна­тих струч­ња­ка из ове обла­сти, али и ис­ку­ства ро­ди­те­ља чи­ја су де­ца из­гу­би­ла ди­јаг­но­зу или зна­чај­но убла­жи­ла симп­то­ме по­мо­ћу ме­ди­цин­ских трет­ма­на, оба­ве­зу­је ме да из­не­сем сво­је ми­шље­ње.

Чи­ни се да нај­ве­ћи про­блем код успе­шно­сти сту­ди­ја пред­ста­вља по­сто­ја­ње пој­ма „спек­тар аути­зма”, ко­ји под­ра­зу­ме­ва да се на осно­ву од­ре­ђе­них слич­но­сти у симп­то­ми­ма, об­је­ди­њу­је у це­ли­ну јед­на при­лич­но хе­те­ро­ге­на по­пу­ла­ци­ја де­це, на­род­ски ре­че­но не­спо­ји­ве ба­бе и жа­бе. Сто­га кли­нич­ке сту­ди­је ни­су по­ка­за­ле успе­шност за сва­ко де­те укљу­че­но у сту­ди­ју, али за не­ке од њих је­су, и сва­ка од број­них сту­ди­ја је­сте за по­не­ко де­те! Из то­га се мо­же за­кљу­чи­ти да ле­ка за аути­зам не­ће ни би­ти, све док је де­фи­ни­ци­ја аути­зма спек­тар, али и да се вр­ло ве­ро­ват­но ра­ди о по­ре­ме­ћа­ји­ма са раз­ли­чи­том ети­о­ло­ги­јом, те да је мо­гу­ће да не­ма јед­ног, не­го ви­ше ле­ко­ва за раз­не „аути­зме”.

Слич­но­сти у симп­то­ми­ма се ло­гич­ки пре мо­гу об­ја­сни­ти слич­ним тре­нут­ком у раз­во­ју ка­да се ја­вља аути­зам, не­го што го­во­ре у при­лог за­јед­нич­ком узро­ку. И за­и­ста, ме­ђу де­цом са аути­змом на­ћи ће­те по­пу­ла­ци­ју са ге­нет­ским му­та­ци­ја­ма, епи­ге­нет­ским про­ме­на­ма, иму­но­ло­шким по­ре­ме­ћа­ји­ма, ауто­и­му­ним ен­це­фа­ли­ти­си­ма, га­стро­ин­те­сти­нал­ним по­ре­ме­ћа­ји­ма, епи­леп­си­јом и се­кун­дар­ном ми­то­хон­дри­јал­ном дис­функ­ци­јом.

Из све­га на­ве­де­ног тре­ба да из­ву­че­мо за­кљу­чак да не тре­ба гу­би­ти на­ду, али и да је пред ме­ди­цин­ском стру­ком ве­ли­ки иза­зов. На­и­ме, чи­ни се оправ­да­ним да у ди­јаг­но­сти­ци и трет­ма­ну оба­ве­зно уче­ству­ју спе­ци­ја­ли­сти ге­не­ти­ке, га­стро­ен­те­ро­ло­ги­је, иму­но­ло­ги­је, пси­хи­ја­три­је и не­у­ро­ло­ги­је, те да се на­кон до­би­ја­ња ди­јаг­но­зе вр­ше ме­ди­цин­ске пре­тра­ге из свих на­ве­де­них обла­сти... На­ме­ће се и по­тре­ба при­ме­не „оф леј­бел” ле­ко­ва за тре­ти­ра­ње овог по­ре­ме­ћа­ја, јер одо­бре­ног јед­ног ле­ка за аути­зам сва је при­ли­ка не­ће би­ти, а вре­ме­на има­мо све ма­ње.

Ка­ко би се ови иза­зо­ви успе­шно пре­ва­зи­шли, по­треб­на је кон­ти­ну­и­ра­на еду­ка­ци­ја ле­ка­ра у овој обла­сти, а у све­ту за­и­ста има све­тлих при­ме­ра до­бре прак­се. Не­ке од нај­е­ми­нент­ни­јих струч­ња­ка у овој обла­сти има­ли смо при­ли­ку да уго­сти­мо на акре­ди­то­ва­ној ме­ди­цин­ској кон­фе­рен­ци­ји SE­E­CA, ко­ја се одр­жа­ла у Бе­о­гра­ду пре две го­ди­не.

По­ред ме­ди­цин­ског тре­ти­ра­ња, за до­сти­за­ње пу­ног по­тен­ци­ја­ла де­це са аути­змом по­треб­ни су стал­ни ло­го­пед­ско-де­фек­то­ло­шки трет­ма­ни ко­ји на­жа­лост ни­су до­ступ­ни у окви­ру др­жав­ног здрав­ства, па у том прав­цу оче­ку­је­мо да др­жа­ва или омо­гу­ћи за­по­шља­ва­ње ме­ди­цин­ских са­рад­ни­ка или ре­фун­да­ци­ју трет­ма­на у при­ват­ној прак­си.

Има­мо и ал­тер­на­тив­но ре­ше­ње, а то је да при­хва­ти­мо да ће су­тра сва­ко де­се­то, пе­то, тре­ће де­те би­ти аути­ста и да је то но­ва нор­ма­ла, не­у­ро­ди­вер­зи­тет са ко­јим жи­ви­мо. Те­шко ће то по­ћи за ру­ком мај­ци ко­ја гле­да де­те ко­је лу­па гла­вом у зид, а још те­же ће дру­штво под­не­ти фи­нан­сиј­ски те­рет це­ло­жи­вот­не со­ци­јал­не по­др­шке то­ли­ком бро­ју осо­ба…