Квадрати "Југоекспорта" дељени за сићу

Ексклузивни локали у центру Београда чије рентирање кошта свега неколико центи по квадрату, постоје и то у Кнез-Михаиловој улици или на Тргу Републике, али не за свакога. Фирма "ВР компани" Верице Ракочевић није једина са којом је Александар Павловић, некадашњи стечајни управник "Југоекспорта", потписао штетан уговор о пословно-техничкој сарадњи. Павловић је, како за "Политику" тврде запослени у "Југоекспорту", од 2001. до 2005. године, колико је био стечајни управник овог предузећа, потписао чак 16 сличних уговора. На списку предузећа, које закупнину просторије "Југоекспорта" плаћају много мање од њихове праве вредности, налази се и "Феро глас" Бојане Бајрушевић, за којом је расписана потерница због сумње да је учествовала у шверцу цигарета.

– По уговору о техничко-пословној сарадњи који је у име "Југоекспорта" потписао Александар Павловић, "Феро глас" користи пословни простор у центру Београда, Кнез-Михаиловој улици број 10 – каже Здравко Ћупина, председник Самосталног синдиката "Југоекспорта". – За простор од 240 квадратних метара, фирма Бојане Бајрушевић плаћа месечно "Југоекспорту" 600.000 динара.

Ако се зна да у "Сити пасажу" квадрат закупа трговачког простора месечно кошта од 80 до 100 евра, значи да "Феро глас" плаћа три пута мање него што је уобичајено за тако атрактивну локацију.

И уговор склопљен између "Југоекспорта" и фирме "Лутра" чији је један од власника Душан Михајловић је "чудан". Уговор о закупу зграде од 580 квадрата у Улици мајке Јевросиме склопљен је на 20 година. Две деценије закупа, "Лутра" је платила унапред 1.440.000 динара или свега 12 центи месечно по квадрату.

Некадашњи министар полиције је, међутим, демантовао овакве наводе. Рекао је да то није тачно и да није све баш тако.

Најдрастичнији пример, према речима Ћупине, ипак је уговор који је потписан са фирмом "ВР компани". Уговор између поменуте фирме и "Југоекспорта" закључен је 10. јануара 2005. године и то на 15 година. "ВР компани" се, према одредбама закљученог документа, обавезује да по завршетку две пословне године (2005. и 2006) уплати 30 одсто од остварене добити предузећа.

– Фирма "ВР компани" је, како се наводи у извештају за пословну 2006. годину, пријавила остварену добит од 100.000 динара и на основу одредаба уговора "Југоекспорту" уплатила 30.000 динара – наводи Ћупина. – По уговору о пословно-техничкој сарадњи, фирма Верице Ракочевић је добила на коришћење, поред ексклузивног продајног простора у Коларчевој улици од 732 квадратна метра и  производну халу са свом опремом за израду одевних предмета чија је површина 337 квадратних метара, затим магацински простор од 173 квадратна метра, 38 квадрата канцеларијског простора и 8,5 квадратна метра мокрог чвора. Истим уговором, модној креаторки је на коришћење додељен и продајни простор од 65 квадрата у центру Новог Сада.

Уговором потписаним између "ВР компани" и "Југоекспорта", Верица Ракочевић преузима и залихе репроматеријала у вредности од 2.637.880 динара, али и готову робу у продајним салонима у Новом Саду и Београду која вреди 2.901.990 динара. За преузету робу и репроматеријал извршена је међусобна компензација о, наводно, обављеним услугама дизајна за период од 2001. до 2005. године.

– Све ово је фактурисано у 2005. години и то на износ од 3.270.335 динара. Оно што посебно изазива пажњу јесте да је Александар Павловић, 11. фебруара 2005. године, дао налог да се изврши нивелација свих производа у продајним објектима у вредности од 1.291.000 динара. Интересантно је да је поред ових, Верица Ракочевић са "Југоекспортом" закључила и уговор о делу и то као физичко лице. На основу овог уговора, она је од 1. фебруара 2004. до 11. фебруара 2005. године примила 315.000 динара. Значи, Ракочевићка је месечно примала око 30.000 динара, док је плата запослених у "Југоекспорту" била између 10.000 и 12.000 – истиче Ћупина.

Прозвана модна креаторка јуче цео дан није била доступна за коментар. Од људи из њеног окружења смо чули да је "вероватно искључила мобилни да је новинари не би узнемиравали".

На листи потписника штетних уговора по "Југоекспорт" нашла су се и предузећа "Далас ДОО" из Тутина, "Гранд кристал ДОО", "Фил инвест". Уговором закљученим између некадашњег привредног гиганта и предузећа "Далас ДОО", фирми из Тутина се даје на коришћење 6.500 квадратних метара пословног простора на најелитнијим локацијама у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу уз месечну надокнаду од милион динара. По квадрату то испада мање од 20 евра месечно.

– У свим наведеним случајевима спорно је то што је стечајни управник Александар Павловић у периоду од 2001. до 2005. године, за време трајања стечаја "Југоекспорта", закључивао уговоре о закупу и пословно-техничкој сарадњи и то све супротно Закону о принудном поравнању, стечају и ликвидацији – објашњава Ћупина. – "Југоекспорту" је на овај начин нанета штета од око седам милиона динара месечно, што за време стечаја до данас износи око шест милиона евра. Појашњења ради, стечај је уведен 12. марта 2001. године, међутим већ 6. априла Виши трговински суд је поништио решење.

Према речима Ћупине, 17. маја 2001. године, у договору са тадашњим председником Трговинског суда Гораном Кљајевићем и председницом стечајног већа Делинком Ђурђевић (против њих се води поступак због оптужби да су били чланови такозване стечајне мафије), у "Југоекспорт" се уводе привремене мере, а за вршиоца дужности привремених мера именује се Александар Павловић, који је тај посао обављао до 2005. године.

– Имамо информацију да је повереник Агенције за приватизацију Весна Гаћеша, која је до пре неколико месеци била стечајни управник "Југоекспорта" Трговинском суду у Београду поднела тужбе против предузећа "ВР компани", "Атласбанке", "Гранд кристала", "Даласа" и других – наводи Ћупина. – Запослени у предузећу су сугерисали Гаћеши да поднесу тужбу ради поништаја уговора, односно утврђивања његове ништавости.

Запослени су се, поводом спорних уговора, обраћали и свим ресорним министарствима, Управи за борбу против организованог криминала, Специјалном суду...

--------------------------------------------------------------------------

Тужбе у Трговинском суду

У изјави за "Политику" Стева Ђурановић, в. д. председника Трговинског суда у Београду, каже да је већина уговора склопљених на начин као они између "Југоекспорта" и поменутих предузећа, под раскидом или тужбама. Ђурановић наводи и да је пред овим судом у току око 15 поступака и да је донето неколико неправоснажних пресуда у корист стечајних дужника, односно оних који издају простор. Он каже да врста уговора, којом се закупнина одређује на основу остварене добити, није немогућа.

– Стечајни управник је тај који процењује какав је уговор најбољи за предузеће. Такав уговор, на пример, може да буде закључен ако се закупац обавеже да запосли раднике предузећа чије просторије изнајмљује, или да ће, пак, реновирати његове објекте – објашњава Ђурановић и напомиње да поменути уговори не морају нужно да буду и штетни за предузећа која издају простор.

--------------------------------------------------------------------------

Ко је и где је Александар Павловић?

Поред "Југоекспорта", Александар Павловић је био и стечајни управник "Дафимент банке". Судско веће Окружног суда у Београду, које води поступак против Дафине Милановић, неколико пута га је позивало да сведочи пред судом, где се није појавио, а на последњем главном претресу судија је прочитао допис МУП-а у којем се наводи да Павловићева адреса није позната.

--------------------------------------------------------------------------

"Лутра" закупила рушевину, а не пословни простор

Генерални директор "Лутре" Петрашин Петрашиновић тврди да грађевина коју је ово предузеће закупило није био пословни простор већ рушевина која је пропадала неколико година. Уз сагласност "Југоекспорта", "Лутра" је, наводи Петрашиновић, извршила реконструкцију објекта. Такође уз сагласност "Југоекспорта", "Лутра" је, уз зграду, доградила и ресторан. Како наводи Петрашиновић, зграда без реконструкције не би могла да се користи, а реконструкцијом је повећан простор са 367,59 на 483,57 квадратних метара.

– Чињеница је да је уговорен и унапред плаћен, по тржишном курсу и налазу судских вештака, износ од 668.531 немачке марке, односно, 12 немачких марака по квадратном метру – навео је Петрашиновић.