Ердоган у Белој кући, Путин у Анкари

Турска је у дипломатској офанзиви каква се одавно не памти: председник Реџеп Тајип Ердоган ће први пут ући у Белу кућу откако је Џозеф Бајден дошао на власт. Само што су испратили Володимира Зеленског, у Анкари се припремају да, после два одлагања, дочекају руског председника Владимира Путина, који ће први пут од почетка украјинског рата, пре више од две године, посетити једну земљу НАТО-а.

Турски медији, позивајући се на своје изворе, најављују да ће се Бајден и Ердоган наћи за истим столом 8. маја у Вашингтону, док су до сада имали само кратке сусрете, у пролазу, на међународним скуповима. Лидери две водеће земље НАТО-а, без обзира на опречне ставове о многим билатералним и међународним проблемима, осуђени су на сарадњу, поготово зато што је Анкара, после двадесет месеци одуговлачења, дала зелено светло за улазак Шведске и нешто раније Финске у војну алијансу. Вашингтон је одмах узвратио: дозволио је да Анкара купи 40 савремених авиона Ф-16 и резервне делове за модернизацију постојеће застареле турске војне флоте.

После Ердоганове (не)очекиване победе на председничким изборима прошле године, у Вашингтону су схватили да, ма ко буде седео у Белој кући, мора с њим да сарађује, иако га у Америци последњих година оптужују да је аутократа, да прогони политичке противнике и не поштује људска права. У Анкари су једно време прозивали Бајдена да је на председничким изборима отворено подржавао опозиционог кандидата, али да му је било џаба.

Ово је само почетак који обећава: на столу у Белој кући наћи ће се многи проблеми, билатерални и регионални, који годинама оптерећују односе Анкаре и Вашингтона. Како се најављује, Ердоган ће тражити од Бајдена да утиче на израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да прекине нападе на цивиле у Гази и поновиће да решење треба тражити у стварању палестинске државе с источним Јерусалимом као главним градом, што у Тел Авиву и Вашингтону за сада не прихватају. У Анкари се страхује да би Нетанјаху, који има унутрашње проблеме у држави, могао да „извезе” сукобе у суседне земље и запали регион.

На дневном реду сигурно ће се наћи и „курдски терористи”, које Пентагон у Сирији годинама подржава пошто се боре против Исламске државе.

Готово у исто време очекује се посета руског лидера Владимира Путина Турској, која је у последње време два пута одлагана – због председничких избора у Русији и локалних у Турској.

„Датум ће бити ускоро договорен, што ће зависити од других обавеза руског председника”, објашњавају у Анкари.

Влади близак лист „Сабах” тврди да ће то бити крајем априла или почетком маја.

У центру пажње биће два питања. Прво, обнављање споразума о извозу украјинских житарица преко Црног мора, који је постигнут уз посредовање Уједињених нација и Анкаре. Москва је из њега иступила прошле године због непоштовања договорених одредаба од стране западних земаља. Кијев је сада приморан да користи друге, заобилазне и мање сигурне путеве за транспорт тих производа.

Турска има уравнотежен однос и с Кијевом. Почетком фебруара украјински председник Володимир Зеленски је посетио Анкару, која и даље показује спремност да поново буде домаћин мировних преговора како би се коначно окончао сукоб у Украјини.

„Ми сматрамо да је крајње време да се отвори дијалог о мирном решењу проблема који оптерећују односе Москве и Кијева”, истакао је турски министар спољних послова Хакан Фидан уочи Путинове посете.

Уз посредовање Анкаре, последњи сусрет делегација Русије и Украјине одржан је пре две године у Истанбулу, али је био неуспешан, за шта Москва оптужује Запад. Анкара сада покушава да оживи дијалог: Ердоган ће то питање покренути приликом сусрета с Путином, као што је то урадио током недавне посете Зеленског, који је избегао да коментарише турску иницијативу о мировном самиту. Разговори с Ердоганом били су „искрени и плодоносни”, рекао је Зеленски, али се ту зауставио.

Ердоган од првог дана кризе у Украјини игра на две карте. Покушава да се наметне као дипломатски мост између НАТО-а и Русије, водећи притом рачуна о интересима своје земље. Не осврће се много на критике које стижу из НАТО-а и Европске уније јер није увео санкције Москви пошто води рачуна о националним интересима, пре свега да не поремети увоз нафте и гаса из Русије. Ердоган истовремено не остаје дужан ни Кијеву: од првог дана се залаже за очување територијалног интегритета и суверенитета Украјине и осуђује руску анексију Крима, на којем живе Турцима блиски Татари.