У Шкотској, ти си Шкот и добродошао си
Празнична књига шкотске списатељице Џени Колган „Божићна књижара”, у издању Лагуне у преводу Александре Чабраје, ствара утисак да су благи дани сваки дан и да је увек време за љубав и даривање. Џени Колган, ауторка бестселера „Мала књижара на обали” и „Видимо се у Капкејк кафеу”, овај роман је писала током локдауна, а његова емотивност и духовитост просто су лековити. Оно што је у овој приповести најлепше јесте трансформација главне јунакиње Кармен, која губи посао у малој робној кући и долази у Единбург, више по жељи своје мајке, да помогне успешној сестри правници око деце и да потражи нови посао. Међутим, није ни слутила да ће преко сестриног клијента, из старе и некада богате единбуршке породице Макреди, променити не само начин живота, већ ће постати успешна и креативна; да ће упознати много нових људи и пронаћи љубав у Окију, дечку из Бразила. Она ће помоћи старом Макредију да потпуно преуреди неуредну књижару и од ње направи атрактивно место за промоције где ће гостовати чак и Блер, популарни аутор књига за самопомоћ…
Очигледно је да вас фасцинирају књижаре. Одакле потиче та наклоност, имате ли омиљену књижару у родном Единбургу?
Када сам била дете, заправо нисмо имали новца за књиге, па сам увек ишла у библиотеку, али понекад бих добила, или освојила, ваучер за књиге који бих потрошила у књижари. Проводила сам сате и сате покушавајући да се одлучим које дело да купим у локалној књижари. Сећам се да сам купила књигу Дагласа Адамса и била невероватно узбуђена због тога. Обожавам све књижаре у Единбургу, „Топингс” је посебно лепа.
Да ли вам је било тешко на пишете „Божићну књижару” током локдауна, или је то био лековити бег од стварности?
То је за мене био апсолутни бег. Када је свет био застрашујући и када је било превише вести и неизвесности, било је право задовољство нестати у снежном пејзажу Единбурга и на неко време бити негде другде са мојим ликовима.
Поред осталих, овај роман поставља и питање и о томе шта значи бити стварно успешан, а свака од сестара јунакиња има свој одговор на то. Шта за вас значи бити успешан, срећан и испуњен?
Успех може имати многе облике. Задовољство и срећа су, по неком мом осећају, различити појмови. Како године пролазе, све сам више уверена да срећу проналазимо у друштву других људи, у заједничком животу с породицом и уживању у друштву што је могуће већег броја пријатеља. Знам да се данас често говори о томе да треба остати доследан себи, али ја увек настојим да будем нешто љубазнија верзија себе.
Траже ли људи срећу на погрешним местима?
Ох, како је смешно, управо сам одговорила на ово питање. Па, сигурно не мислим да се може наћи у пару ципела, осим наравно ако су то заиста, заиста фантастичне ципеле. Људи, пси, вежбање, књиге и мој клавир чине ме срећном.
У начину на који описујете Блера, славног аутора књига за самопомоћ, има извесне ироније. Шта мислите о овој врсти литературе?
Ха, мислим да многи људи налазе утеху у књигама за самопомоћ, и ако то функционише, то је сјајно. Сматрам да се помало понављају и нисам сигурна да је добро стално бринути и нервирати се због себе, то људе чини превише затвореним. Радије бих прочитала добру причу.
Овај ваш роман, као и ваше друге књиге, био би сјајан за екранизацију и романтичну комедију. Да ли је данашњи човек изгубљен у у брзом начину живота или се само претвара да је ужурбан, како би потиснуо романтична осећања?
Па, мислим да се сви брину и да журе, али људи се и даље састају и заљубљују, баш као што су то одувек радили, и даље је важно с ким се скрасиш, не мислим да то икада постаје досадно, то је суштина живота. Људи се не мењају толико. Мислим да се технологија променила, ствари као имејл, апликације за упознавање и све остало, али не верујем да су се емоције и осећања имало променили.
Ускоро ће код нас Ускрс, али да ли је Божић ваше омиљено доба године?
Много волим Божић. У Шкотској рано пада мрак, па је до 15.30 дан већ готов и једноставно морате да се ушушкате унутра. Али, волим и лето, када мрак падне тек веома касно увече и када је земља пуна туриста.
Хармонично у причу укључујете Окија, јунака друге вере и националности. Како су сличне разлике заживеле у шкотском друштву између људи који су дошли издалека и људи чије породице ту живе генерацијама, какав је и ваш јунак стари господин Макреди?
Наравно, видимо да људи много путују ових дана, али то су увек радили. Прва супруга мог деде дошла је из Италије, а породица моје мајке из Ирске. У Шкотској имамо мото: ако изабереш да свој живот градиш у Шкотској, ти си Шкот и добродошао си.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


