„Зуб оца” – заједничка позоришна представа

На сцени Српског позоришта у Мађарској  у центру Будимпеште увелико теку пробе на којима две попадије размењују заједљиве опаске. То глумци нашег јединог институционалног театра ван земље пробају нову представу „Зуб оца”, која је рађена по мотивима дела Стевана Сремца „Поп Ћира и Поп Спира”, а у режији Андраша Патакија. Представа настаје заједничким снагама два ансамбла, Српског позоришта у Мађарској и Драме на мађарском језику Народног позоришта у Суботици.

– Ово је историјска сарадња са Српским народним позориштем у Будимпешти, то је уједно и наша подршка том театру, као једином и најквалитетнијем српском позоришту у дијаспори – казао је Валентин Венцел, директор Драме на мађарском језику Народног позоришта у Суботици.

Како је објаснио Милан Рус, директор Српског позоришта у Мађарској његова сарадња са Венцелом траје већ 40 година. Истовремено, значајно је што, како је рекао, сада сарађују са театром који је имао легендарне периоде важне и за српску и за мађарску позоришну историју.

Премијера представе заказана је за 26. мај у Будимпешти у просторијама Српског позоришта у Нађемезе улици у центру мађарске престонице. Након тога, у октобру требала би да буде изведена и у Суботици, на сцени новог обновљеног позоришта.

– Наша основна идеја и основна полазишна тачка су двојезичност и мултикултуралност. Због тога смо хтели да урадимо представу која се веже за ово поднебље и одабрали смо „Поп Ћиру и поп Спиру”, а сви глумци су перфектно двојезични, и српски и мађарски језик говоре на нивоу матерњег, и представу ћемо играти на оба језика. То је уосталом и наша мисија. Ми смо многе сјајне комаде српске драматургије представили мађарској публици, попут дела Радослава Златана Дорића, Душана Ковачевића, Милоша Николића и исте представе смо играли на оба језика на истим местима, само у различитим терминима. Ми смо, рецимо, и дела Ференца Молнара и других сјајних мађарских аутора играли на српском и представили их публици. То јесте нека врста поруке и мостова, начин да упознамо суседне народе с обзиром на то да носимо две културе и перфектно говоримо њихове језике – казао је Милан Рус.

Чувена комедија Стевана Сремца отуда представља одличан избор за приказ нарави, али и универзалних тема у међуљудским односима. За драматизацију је био задужен Ерне Веребеш, драматург Националног театра Мађарске, који каже да има вишеструке везе са Стеваном Сремцем. Не само што је његово дело читао као део лектире у основној школи у родној Сенти, данас је његова кућа недалеко од Сремчеве родне куће у Сенти. Већ је Веребеш превео дело са српског на мађарски језик, и делимично га прилагодио тако да се представа сада игра под именом „Зуб оца”.

– Мени је као Мађару из Сенте познат тај доживљај Баната и Бачке, смејао сам се када сам га поново читао и преводио јер Сремац бајним догодовштинама слика тај период с краја 19. века када имате осећај да се време зауставило, да се ништа не дешава. И онда имате два попа и две попадије и изазивање сукоба, при чему се ту не ради о неким злочинима већ о обичним људским односима, о међуљудским конфликтима, без којих не можемо, као што не можемо да их не решавамо – каже Веребеш.

У представи играју Тибор Какоњи, Јохан Вишер, Лаура Таполчањи, Моника Пешић Алиса Лацко, Анастасија Каргина, Милан Рус, Кристина Сорчик, Арпад Черник, Бранимир Ђорђев и Золтан Молнар.

Редитељ Андраш Патаки познато је име у позоришном животу Мађарске, а Милан Рус каже да је занимљиво видети како нас и наше нарави доживљавају други.

– За мене је веома узбудљива мисао да везивање за родно тло не значи истовремено и националну припадност. Спремамо представу у којој ће се говорити на више језика и то нас враћа на аутентично културно полазиште да твоје родно место припада теби иако не припадаш истој нацији. Тако смо пронашли тачке које доносе истоветне доживљаје и када припадамо различитим културама и нацијама. Ово је војвођанска прича, и у њеној позадини је мутлтикултурални поглед на свет и његова отвореност и заједништво – каже Патаки.