Домовина се брани чистоћом

„Већим делом свога тока река Дрина протиче кроз тесне гудуре између стрмих планина или кроз дубоке кањоне окомито одсечених обала. Само на неколико места речног тока њене се обале проширују у отворене долине и стварају, било на једној било на обе стране реке жупне, делимично равне, делимично таласасте пределе, подесне за обрађивање и насеља. Такво једно проширење настаје и овде, код Вишеграда...” На овај начин је Иво Андрић, књижевник на кога смо сви веома поносни, описао хладну и неукротиву Дрину, за коју сам забринут.

Недавно смо на Првом програму имали прилику да кроз објектив камере господина Јована Мемедовића посетимо Хидроелектрану „Вишеград”, али и да запловимо поменутом реком. Видео сам велику водну површину по којој плута огромна количина мешовитог отпада. Највећи удео те прљавштине чине пластичне боце. Упркос томе, развеселили су ме кадрови у којима млади људи учествују у радној акцији скупљања тог отпада дуж обала Дрине. У кадру се појавише и неки Шпанци и Литванци. Осећао сам срамоту пошто сам чуо да су казали да код њих оваквих случајева нема и да су казне за загађивање околине драконске. Нарочито су ме дирнуле речи господина Недељка Перишића, директора ХЕ „Вишеград”, који се запитао какав би то он човек био кад би пропустио акумулирани отпад кроз брану и тако загадио воду људима који живе низводно.

Једном приликом сам се нашао на Савском кеју код Блока 44 и шетао уз реку. За око су ми запале гомилице смећа које су плутале по Сави уз кеј, али и један „Бели” (комунални милиционар), кога сам упитао како они то раде свој посао кад је Сава овако прљава. Оставио ме је без адекватног одговора. Не сме се заборавити ни прича о Андреасу Фату, немачком пливачу који је препливао цео Дунав осим дела код Београда, због високе концентрације фекалија у води.

Имајући у виду да путници који иду из централне Европе ка Грчкој или Блиском истоку морају да прођу кроз нашу земљу, не могу а да се не постидим кад са ауто-пута могу да „разгледају” и дивље депоније. Оне се тек не могу заобићи дуж локалних и регионалних путева. Тамо се могу срести на каквим проширењима или ушушкане у лугу. Шире се по принципу „где год нађеш згодно место, ти кесу баци”.

Да би се решио овај проблем, неопходно је доследно примењивати репресивне мере с обзиром на то да се многи несавесни грађани у иностранству не би усудили да баце отпатке кроз прозор аутомобила или опушак на земљу. Поред кажњавања, не би било згорег поучити становништво о добробитима очувања околине јер промене почињу од појединца.

За крај ове приче о отпаду, морам поменути и похвалити грађане Словеније, чију сам домовину посетио неколико пута, а да на улици нисам наишао ни на један отпадак.

Као закључак ове приче, али и подсетник да смо дужни да бринемо о нашој земљи, најподеснији су стихови песме „Домовина се брани лепотом” Љубивоја Ршумовића, који поручују:

„Домовина се брани лепотом

И чашћу и знањем

Домовина се брани животом

И лепим васпитањем.”

Алекса Јевтић,
матурант Гимназије у Лазаревцу