Финансијски цунами?

Ма не, оно чега смо сада сведоци може имати разарајући ефекат цунамија, али цунами то није. Пре свега, узрок цунамија је изненадан и непредвидљив догађај. Још давне 1776. године гениозни Адам Смит је, за невољу чији смо сада сведоци, предвидео тачно где, кад и зашто ће до кризе доћи.

„У земљи која је већ стекла пуно обиље богатства, које су јој природа њеног тла, клима и њен положај, у односу према другим земљама, омогућили да стекне, и која, према томе, не може даље напредовати, а нити назадује, у таквој би земљи вероватно биле веома ниске и плате за рад и профити од капитала”.(Адам Смит, 1776, Истраживање природе и узрока богатства народа)

Може ли ико данас, 232 године после Адама Смита, родоначелника (нарочито) америчког капитализма, боље описати прошлост и садашњост САД?

Ефективно снижавање плата, нарочито последњих година, покривало се све већим личним задуживањем – дуговима. Профити од капитала, оног правог, опипљивог, постајући све мањи и тањи, надомештани су баснословно великим профитима оствареним овога пута чисто мешетарским умећима индустријских размера, па није никакво чудо што је њихово трајање виртуелног карактера.

Све до раних – средњих седамдесетих година прошлог века доживљавајући другде никад достигнути економски раст Америка је, уживајући у обиљу свих својих природом подарених благодети, била водећи (највећи) светски произвођач свих добара. Истовремено и највећи светски произвођач и извозник свих индустријских, али и других добара, још увек је највећи светски произвођач и извозник кукуруза! Од тада, од раних – средњих седамдесетих година прошлог века изгубивши светски примат у обиљу својих благодети, земља је постала највећи светски увозник за живот и раст неопходних добара и непрекидно, из године у годину, има и највећи негативан биланс и највећа дуговања свету.

Нико у свету до тада није могао достићи, а камоли превазићи америчку техничко-технолошку ингениозност и примат у производњи добара. Од тада, у почетку постепено а касније, нарочито током последњих десет година, све брже, ингениозност Америке постајала је скоро искључиво оријентисана, с подједнаким успехом као и раније, на иновације у финансијској сфери. Или како се то, са најпозитивнијом конотацијом у САД крсти: на финансијску индустрију (sic!). Крајње неприкладан назив за иновације у стварању и експлоатацији рупа у законима. Радило се само о времену кад ће једна из мноштва тих рупа оголити и потенцијално прерасти у „ црну рупу” која ће уздрмати цео свет.

Да погледамо само једну, а има их сијасет, од тих „ингениозних финансијских иновација”: кредит дифолт свапс (credit default swaps, CDS). Продавац, најјаче финансијске куће на свету, преноси на купца, најчешће исто толико јаку ако не и јачу финансијску кућу, зајмове које је дао тражиоцима зајма, и уз ту продају купцу даје обећање – осигурање да ће му, у случају да зајмоузималац није у стању, он отплатити зајам. Купац, значи, не може да изгуби. Готово по правилу купац би истовремено пренео на продавца своје CDS и отуд реч свапс (размена – трампа). Ређе, трампе није ни било, јер је наивнији купац, Исланд на пример, у цео посао улазио са убеђењем да не може да изгуби. Било би тако да се ту не ради о једној од „ингениозности” заиста индустријских размера.

Да је продавац ову трансакцију назвао њеним правим именом онда би се уместо речи „свап” морала употребити реч ,,осигурање”, јер се заправо о томе ради. Али, ако би употребио реч „осигурање” онда би (продавац) морао да повећа своје новчане резерве па би тиме „непотребно” ограничио своју, ничим ограничену, могућност трговине „шупљег у празно”. Једноставно, простом игром речи, продавац је „пронашао” рупу у закону и то би трајало ко зна колико дуго да му похлепа није толико много надјачала разум. Кад су зајмоузимаоци затајили у „касама” продаваца CDS, највећих и најпрестижнијих банака, нарочито у САД, није било пара ни за подмиривање најосновнијих обавеза. Свако има право на своје газда Језде и Дафине.

Вредност CDS je 2001. године била 919 милијарди долара, 2007. 62.173 милијарде. (За илустрацију те бројке (62.173 милијарде) најбоље је упоредити је са вредношћу БДП-а целог света за 2007. годину, који је износио 54.000 милијарде долара. Или са вредношћу свих акција на Њујоршкој берзи у јуну ове (2008) године од 50.400 милијарди.) За тих шест година вредност CDS сваке године је нешто мало више но дуплирана (у просеку годишњи раст био је 102 процента). Током истог временског раздобља Дау Џонс индекс имао је просечан годишњи раст од 4,8 одсто.

Наравно, све је рађено по закону. Ништа мање но што су руски олигарси у Јељциновој Русији постали доларски милијардери радећи, све што се могло и може доказати, по законима. Кад се погледају листе најновијих америчких милијардера, оних насталих у ових неколико година трећег миленијума, види се да су оне скоро искључиво попуњене ,,финансијским иноваторима”.

Ипак, можда је највећа и најпродуктивнија савремена америчка „иновација” начин како се држава отресла, ратосиљала, најгоре од свих могућих форми корупција: корупције политичара – политичке корупције.

Једним, само једним „ингениозним” покретом пера: дали су јој ново име, лобинг, и ту највећу и најпрофитабилнију ,,индустрију'' престонице, која натпросечно запошљава само бивше политичаре, озаконили. ,,Ингениозно” нема шта. Баш као што су будући олигарси у Јељциновој Русији, њему готово увек „накресаном” подносили на потпис законе о приватизацији које су сами писали.

Стари добри и надасве поштени Адам Смит био би до сржи посрамљен резултатима рада оних који се куну да су ништа друго до његови највернији следбеници. И да све раде по његовом прокламованом фундаменталном принципу. Непоколебљиво веровање у свеопшту људску доброту, мудрост и далековидост је његова, баш као и многих мудраца, пре и после њега, највећа грешка.

Инжењер рударства, Канада