Битка која је поделила човечанство

За нас од животног значаја, а за оне који осмислише бестидни текст никад срамније резолуције која је оставила озбиљну мрљу на одавно умрљане Уједињене нације такође суштинска битка за даљи политички утицај. Ми смо бранили голе животе како нас не би за век векова обележили да смо оно што никад нисмо били – геноцидан народ. Битка која је чувала част свих наших жртава, јер смо у 20. веку, као и у ранијим вековима, били многострадални народ. Ако је према неком чињен геноцид, чињен је према нама и ми увек кажемо да Господ даје страдање онима које највише воли. Нема готово ниједне наше жртве која се због мученичке смрти није винула од Царства небеског и данас се ближе Господу моли за све нас.

Нема српске породице западно од Дрине а да није имала неког страдалног у силним ратовима које водисмо да сачувамо српско име, веру и слободу. Да је ђаво појачао своју делатност довољно говори и чињеница да су баш они који кроз историју починише најмонструозније злочине од како је света и века и који за вођу имадоше највећег зликовца кога је свет видео саставили ово скандалозно писаније желећи са себе да збаце љагу; који никада неће моћи да сперу и да оно за шта су заправо они најкривљи пребаце на нас који смо најстрадалнији.

Могу Немци свакојаке резолуције да пишу, они своју злочиначку историју са свог имена не могу да избришу. Баш су они народ који су највећим делом и са врхунском страшћу стајали уз Хитлера, дивили се продору на Исток, дивили се „достигнућима” Менгелеа, уздизали у небеса аријевску расу, трпали невине и животе им узимали по Аушвицу, Дахау, Матхаузену, Треблинки, Бухенвалду. Зато се данас из петних жиле труде да врше ревизију историје, да политичким резолуцијама бришу своју нацистичку прошлост, коју би многи од њих на софистициран начин желели да оживе, и зато смо сви ми слободољубиви народи баш због наших жртава дужни да се томе супротставимо. Вучић и наш тим у Уједињеним нацијама су то учинили, борили су се колико су могли, и да будемо искрени – успели су. У најмању руку већина човечанства стала је на страну правде или, боље речено, није хтела да гласа за нешто што је апсолутно у супротности са правдом. Ови што су гласали то су учинили или због чисто политичких разлога, желећи да наставе да оправдавају нељудски однос који су одувек имали према нама, а добар део је гласао јер је био брутално условљен и притиснут да то учини. Србија није имала кога да услови или притисне, али је имала чињенице и истину. Имала је снажан аргумент да се овим отвара Пандорина кутија, која ће створити озбиљне поделе у свету, што је уосталом само гласање свакако и показало. О додатним поделама на Балкану излишно је трошити речи. Ова резолуција је само ране отворила уз озбиљну претњу да додатно прокрваре.

Искрено речено, нисам срећан што смо уопште морали да се боримо на овој теми за нашу част. Да је среће да се ова резолуција никада није нашла на дневном реду. Да је среће да су наше комшије и они који су им ово огавно писаније састављали за Уједињене нације имали жељу да седну и да се на ову тему отворено и искрено говори. Уместо тога, свима њима је пред очима само један циљ – укинути Републику Српску. Та жеља да се српско име западно од Дрине угаси и да Срби немају никаква права, јер, Боже мој, они су геноцидан народ, уништила им је здрав разум. Сада су озбиљно љути што већина није убедљива, односно што су суштински у човечанству мањина. Није лако сада покретати авантуристичке потезе и кренути ка урушавању Дејтона како би нестала Република Српска. Уосталом, Србија је доказала да има снагу за дипломатску борбу, те да постоје у човечанству они којима не можете наређивати. Глобални Запад није више најдоминантнији, заправо није више ни доминантан. Многи други су се уздигли и одлучили да се бране.

Неминовно, а доказ је свакако гласање и у вези са овом резолуцијом, свет се озбиљно дели и улази у фазу жестоких сукоба. Но, остаће записано да се једна мала Србија борила за своју част и да је свој образ сачувала. Додаћу и то да је сигурно очитана молитва патријарха Порфирија пред пут наше делегације имала велику снагу. Сам Бог је уредио да се они који су ову срамоту предложили заправо обрукају. Отуда, очекујте да ђаво не мирује и да сада још агресивније крену ка нама.

Но, ми другу земљу немамо и бранићемо се. Баш онако како је Вучић чинио, уз божју помоћ, снагом аргумената и истином.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa