Bitka koja je podelila čovečanstvo

Za nas od životnog značaja, a za one koji osmisliše bestidni tekst nikad sramnije rezolucije koja je ostavila ozbiljnu mrlju na odavno umrljane Ujedinjene nacije takođe suštinska bitka za dalji politički uticaj. Mi smo branili gole živote kako nas ne bi za vek vekova obeležili da smo ono što nikad nismo bili – genocidan narod. Bitka koja je čuvala čast svih naših žrtava, jer smo u 20. veku, kao i u ranijim vekovima, bili mnogostradalni narod. Ako je prema nekom činjen genocid, činjen je prema nama i mi uvek kažemo da Gospod daje stradanje onima koje najviše voli. Nema gotovo nijedne naše žrtve koja se zbog mučeničke smrti nije vinula od Carstva nebeskog i danas se bliže Gospodu moli za sve nas.

Nema srpske porodice zapadno od Drine a da nije imala nekog stradalnog u silnim ratovima koje vodismo da sačuvamo srpsko ime, veru i slobodu. Da je đavo pojačao svoju delatnost dovoljno govori i činjenica da su baš oni koji kroz istoriju počiniše najmonstruoznije zločine od kako je sveta i veka i koji za vođu imadoše najvećeg zlikovca koga je svet video sastavili ovo skandalozno pisanije želeći sa sebe da zbace ljagu; koji nikada neće moći da speru i da ono za šta su zapravo oni najkrivlji prebace na nas koji smo najstradalniji.

Mogu Nemci svakojake rezolucije da pišu, oni svoju zločinačku istoriju sa svog imena ne mogu da izbrišu. Baš su oni narod koji su najvećim delom i sa vrhunskom strašću stajali uz Hitlera, divili se prodoru na Istok, divili se „dostignućima” Mengelea, uzdizali u nebesa arijevsku rasu, trpali nevine i živote im uzimali po Aušvicu, Dahau, Mathauzenu, Treblinki, Buhenvaldu. Zato se danas iz petnih žile trude da vrše reviziju istorije, da političkim rezolucijama brišu svoju nacističku prošlost, koju bi mnogi od njih na sofisticiran način želeli da ožive, i zato smo svi mi slobodoljubivi narodi baš zbog naših žrtava dužni da se tome suprotstavimo. Vučić i naš tim u Ujedinjenim nacijama su to učinili, borili su se koliko su mogli, i da budemo iskreni – uspeli su. U najmanju ruku većina čovečanstva stala je na stranu pravde ili, bolje rečeno, nije htela da glasa za nešto što je apsolutno u suprotnosti sa pravdom. Ovi što su glasali to su učinili ili zbog čisto političkih razloga, želeći da nastave da opravdavaju neljudski odnos koji su oduvek imali prema nama, a dobar deo je glasao jer je bio brutalno uslovljen i pritisnut da to učini. Srbija nije imala koga da uslovi ili pritisne, ali je imala činjenice i istinu. Imala je snažan argument da se ovim otvara Pandorina kutija, koja će stvoriti ozbiljne podele u svetu, što je uostalom samo glasanje svakako i pokazalo. O dodatnim podelama na Balkanu izlišno je trošiti reči. Ova rezolucija je samo rane otvorila uz ozbiljnu pretnju da dodatno prokrvare.

Iskreno rečeno, nisam srećan što smo uopšte morali da se borimo na ovoj temi za našu čast. Da je sreće da se ova rezolucija nikada nije našla na dnevnom redu. Da je sreće da su naše komšije i oni koji su im ovo ogavno pisanije sastavljali za Ujedinjene nacije imali želju da sednu i da se na ovu temu otvoreno i iskreno govori. Umesto toga, svima njima je pred očima samo jedan cilj – ukinuti Republiku Srpsku. Ta želja da se srpsko ime zapadno od Drine ugasi i da Srbi nemaju nikakva prava, jer, Bože moj, oni su genocidan narod, uništila im je zdrav razum. Sada su ozbiljno ljuti što većina nije ubedljiva, odnosno što su suštinski u čovečanstvu manjina. Nije lako sada pokretati avanturističke poteze i krenuti ka urušavanju Dejtona kako bi nestala Republika Srpska. Uostalom, Srbija je dokazala da ima snagu za diplomatsku borbu, te da postoje u čovečanstvu oni kojima ne možete naređivati. Globalni Zapad nije više najdominantniji, zapravo nije više ni dominantan. Mnogi drugi su se uzdigli i odlučili da se brane.

Neminovno, a dokaz je svakako glasanje i u vezi sa ovom rezolucijom, svet se ozbiljno deli i ulazi u fazu žestokih sukoba. No, ostaće zapisano da se jedna mala Srbija borila za svoju čast i da je svoj obraz sačuvala. Dodaću i to da je sigurno očitana molitva patrijarha Porfirija pred put naše delegacije imala veliku snagu. Sam Bog je uredio da se oni koji su ovu sramotu predložili zapravo obrukaju. Otuda, očekujte da đavo ne miruje i da sada još agresivnije krenu ka nama.

No, mi drugu zemlju nemamo i branićemo se. Baš onako kako je Vučić činio, uz božju pomoć, snagom argumenata i istinom.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista