Публику посебно привлаче домаћи писци

Шабац –На Великој сцени Шабачког позоришта 9. маја премијерно је изведен комад „Лари Томпсон, трагедија једне младости”, по тексту Душана Ковачевића, у режији Стевана Бодроже. Очекивања од представе су велика, поготово што је њено прво извођење наишло на изванредан пријем веома пробирљиве домаће публике. Средином априла у Шапцу је по осми пут успешно организован фестивал „Позоришно пролеће”, па о утисцима, али и даљим плановима разговарамо са новом директорком овог театра Александром Делић.

„Изузетно нам је драго што је једна Ковачевићева драма, после пуних 18 година, поново на сцени нашег позоришта. Душан Ковачевић је модерни класик, али и наш Шапчанин, то с поносом истичемо, и има ли ишта природније од тога да на репертоару нашег позоришта увек буде бар по једна његова драма”, каже за наш лист директорка Александром Делић.

Шабачки глумачки ансамбл последњи пут поставио је Ковачевићев „Сабирни центар” 2006. године у режији Кокана Младеновића. Деценију касније, поводом 175 година позоришног живота у Шапцу, овде је одржана ревија Ковачевићевих драмских комада, а такође и симпозијум театролога посвећен његовом делу.

– Наша публика показује посебно интересовање за домаће писце, па тако „Госпођа министарка”, коју је редитељски потписала Оља Ђорђевић, увек пуни дворану. Пажњу привлачи и још један Нушићев наслов, а то је „Ожалошћена породица”, која се једно време није играла, али је од мог доласка у позориште поново на сцени. Већ се ближи њено 50. извођење, чиме Шабачко позориште заиста може да се похвали – наводи Александра Делић.

Према речима директорке театра, Дечја сцену има такође запажену, актуелну представу „Пинокио”,  а ту су и „Црвенкапа и драги вук”, „Времеплов”...

– До краја године планирамо још две премијере. Намера нам је и да оживимо Галерију „Владислав Лалицки”, која носи име овог познатог шабачког сценографа, костимографа и сликара. У том простору би се, бар два пута годишње, могле организовати изложбе у сарадњи са градским установама културе и Музејом позоришне уметности Србије. Одали бисмо почаст и другим завичајним ствараоцима, као што су писац Јанко Веселиновић и глумац Љубиша Јовановић. Сада већ више од идеје јесте и план да организујемо ревију дечјих представа, јер су представе за најмлађе изузетно тражене и посећене”, наглашава наша саговорница.

Делићева не спори да је новац изузетно важан за остваривање планова, али каже и да није најпресуднији.

„Пара и има и нема, како се узме... Уколико сте добар стратег, а то морате да будете ако водите позориште у Србији, смислићете већ начин да то функционише. Можда наивно верујем, али мислим да добра идеја никако не може остати незапажена. Ако је добро представите сигурно ћете добити подршку на много начина, па и у виду новца”, закључује Александра Делић.