Комшије бранe демократију

Игор Вуковић, дипломирани економиста, живи у Панчеву. Познајем га петнаест година, заједно смо писали петнаест књига које је издао Напредни клуб. Овај тридесетседомогодишњак велике енергије, породичан човек који ради у приватном предузећу, посветио је године рада, лишеног сваке материјалне накнаде, доприносећи јавном добру. Циљеви којима је посвећен су различити: од популаризације спорта међу децом и младима, преко еколошких питања, организације локалне самоуправе и урбанистичких питања до онтолошких политичких тема какве су уставна реформа Србије и питање права српског народа у заграничним српским земљама и расејању.

Дуго сам укључен у српску политику. Кад год, згађен нашим странкама и њиховим изборима, помислим како сам некада давно потрошио многе године у безводној и наизглед неплодној политичкој пустињи нашег странчарства, увек помислим на Вуковића, његове пријатеље и сараднике из Панчева. Такви добри и добронамерни људи чине већину у сваком народу, а важан су део велике политике и већине политичких странака.

Српска страначка историја ушла је након децембарских избора у чудно стање. Очекивани у Београду и још неким местима као Косовски бој, они су донели непријатност властима, која има своје изразе чак и у иностранству. Са друге стране док је десна, суверенистичка опозиција разорена и делом корумпирана пре избора, изборни успех донео је искушења евроунијашкој опозицији која њене вође нису биле у стању да издрже. Најважнија опозициона листа прво није била сигурна где су се тачно догодиле изборне неправилности и шта се прецизно догодило. Затим им је било важније да о ономе што знају обавесте парламент уније чији Србија није члан, коначно су преговарали о изборним условима верујући више очима пар амбасадора него онима које им је родила мајка. Поделили су се и на прве који ће изаћи на изборе и водити слабу кампању, и друге који изборе делимично бојкотују, али кампању практично немају. Сви заједно, они гаје наду да ће грађани у Новом Саду и Нишу овога пута већински да гласају против власти, мада нисам сигуран шта ће нам такав исход донети као заједници.

Ако нада постоји, она је садржана у листама каква је панчевачка, за коју се бори Игор Вуковић. Међу пет листа, под бројем пет, налази се та листа под називом „Група Панчево – Ваше комшије”. Ова група грађана има јединствено виђење и израдила је заједнички програм чији је циљ да, ако буду у прилици, реформишу локалну управу ради напретка и бољег живота Панчеваца. Под паролом „Комшија а не партија”, они желе и могу да поново овласте месне заједнице и тако помогну враћању политичког и привредног живота у све запостављене средине велике општине. Обећавају да ће, након њихове победе и ступања на власт, и у Панчеву ученици имати право на бесплатне уџбенике. Коначно, они желе, а у ранијим својим активностима су показали да знају и како, да уведу спорт међу школску децу и средњошколску омладину. Циљ је да аматерски спорт, уместо пребогатих професионалних полуприватизованих елитних клубова, постане прва брига града, а једног дана, ако буде могућности, и државе.

Панчево је град са практично стотину хиљада становника. Београд је имао позориште када је имао 25.000 грађана. И Панчево га је имало до пре скоро седамдесет година. У старој Атини кривце су за нека недела кажњавали забрањујући им да посећују позоришне представе. Не могу да се не запитам, слично као што се велики хелениста Милош Ђурић пре много година питао у вези са Крагујевчанима, шта су то грађани Панчева својим и београдским властима учинили када још од давне 1956. године немају градско позориште. „Група Панчево – Ваше комшије” обећава да ће, ако добије народно поверење, обновити рад позоришта у Панчеву.

Историја показује да када један народ и његова држава дођу у кризу, она прво захвати престоницу. Наша демократија има наде док постоје листе каква је ова комшијска у Панчеву. Одатле, из мањих средина и захваљујући непоколебљивој вољи исправних људи које не видимо много на телевизијским екранима, може да потекне онај народни покрет и неопходна снага који би могли да нам донесу жељени препород и обнову.

Напредни клуб

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa