Операција „Криваја 95”

Прочитао сам текст господина Слободана Перића „Сребреница, истине и лажи”, објављен у „Политици” 21. маја, и слажем се с изнетим чињеницама и његовим ставом да се у Сребреници није догодио ратни злочин, а камоли геноцидне радње од стране Војске Републике Српске, који је он изнео у другом делу свог текста, где каже: „Сви Сребреничани који су погинули у борбама или стрељани након заробљавања, страдали су као војници 28. дивизије АБиХ од 12. до 16. јула 1995, током пробоја колоне према Тузли ван града Сребренице и ван заштићене зоне ’Сребреница’.”

У прилог овој тврдњи покушаћу да изношењем приказа ратне операције „Криваја 95” објасним циљеве и опишем ток те операције која није била геноцидне природе, већ само обрамбене у смислу заштите и очувања Републике Српске и њеног народа. Споразум о заштићеним зонама Сребренице и Жепе био је лаж и фарса да је Сребреница била град без војске и наоружања. У јануару 1995. у Сребреницу стиже контингент Унпрофора од 600 холандских војника. Уместо да буду неутрални, они сарађују с командом 28. муслиманске дивизије која се налазила у Сребреници. Учестале нападе на околна српска села Братунац, Скелане, Кравица и Вишњица (где су масакрирани мештани Срби) организовале су и извршиле јединице те дивизије из Сребренице на челу с Насером Орићем. Сребреница је била муслиманска војна тврђава, Изетбеговићев Аламо. То је знао и командант Унпрофора француски генерал Филип Морион, али није предузимао ништа. Уместо демилитаризације те зоне, долази до илегалног наоружавања муслиманске војске преко хуманитарних конвоја из Тузле и Кладња.

Прича о голоруком сребреничком народу је шарена лажа за светско јавно мњење, а у ствари је реч о изванредно наоружаној муслиманској војсци која је припремала велику офанзиву на српске положаје под називом „Ураган 95” са циљем разбијања Републике Српске на два дела, ради уништења прво западног дела РС с освајањем Бањалуке (у склопу хрватске операције „Олуја”), а освајањем Озрена и Добојског коридора касније би се заузео и источни део РС уз претпоставку уништења војске РС.

Зато ВШ ВРС одлучује да офанзивном операцијом Дринског корпуса потпуно одвоји енклаву Сребреницу од Жепе па 1. јула 1995. почиње операција „Криваја 95” са циљем спречавања муслиманског пресецања главне српске комуникације Власеница–Зворник и разбијања РС на два дела, а онда и уништења главног упоришта муслиманске војске у Сребреници. У операцији су ангажоване комплетна Зворничка бригада, Власеничка бригада, Бирчанска бригада, Друга романијска моторизована бригада, Миличка бригада и делови Братуначке бригаде. Линија фронта је истовремено била и граница заштићене зоне. Операција почиње 5. јула нападом Зворничке бригаде и заузимањем три пошумљена виса који окружују Сребреницу. У исто време Лаки зворнички пешадијски батаљон на челу с „Вуковима са Дрине” (специјална јединица за диверзантско-извиђачка дејства) креће у напад од села Алибеговац и надире правцем Губер Бања – Сребреница. И једни и други имали су подршку тенкова и артиљерије.

После више узастопних напада Срби пробијају положаје муслиманске војске код Јавора и Биљега. Начелник штаба ВРС генерал Радослав Крстић 7. јула због лошег времена прекида напад, и тек после 14 сати борбе се настављају. У међувремену снаге Унпрофора помажу муслиманској војсци, обавештавајући је о оперативним и извиђачким подацима о кретању и бројности српских јединица. Српска војска 8. јула без борбе заузима осматрачницу холандских унпрофораца, а муслиманске снаге се повлаче у Сребреницу напуштајући то важно стратешко место. Читава команда 28. дивизије с Насером Орићем на челу бежи хеликоптером у Сарајево оставивши своју војску на цедилу, све по наређењу Алије Изетбеговића.

Борбе се настављају 9. јула и Срби заузимају села Пусмулићи, Јелићи, Прибичевац, Орловине, Кипрово и Костур, дошавши до прилаза Сребреници. Међутим, сутрадан током јутра неколико јединица муслиманске 28. дивизије креће у силовит општи пробој српског обруча и потискује српске снаге на почетне положаје. Воде се борбе прса у прса које српски борци једва издржавају. Муслимански контраудар код Јавора је силовит и концентрисан према Тузли јер је једини циљ пробоја спасавање голог живота. Брзом интервенцијом „Вукова са Дрине” прекида се муслиманско извлачење и поново затвара обруч. Делови Власеничке, Миличке и Братуначке бригаде уз подршку тенкова и борних кола прелазе у контранапад и код села Рајне спајају се с „Вуковима”.

Муслиманске снаге су поново у окружењу, пада им борбени морал, масовно одбацују оружје и облаче цивилна одела. Сребреницу 11. јула напушта комплетна муслиманска војска повлачећи се у непознатом правцу и остављајући у граду жене, децу и старце, док војска РС с командним кадром улазе у ослобођену Сребреницу остварујући војнички бриљантну победу над много јачим противником уз минималне цивилне жртве.

Циљ ове професионално изведене војне акције није било етничко чишћење или прогон муслиманског становништва, као што је био случај у хрватској војно-редарственој операцији „Олуја” августа 1995. када је хрватска војска протерала више од 200.000 домицилних српских цивила са територија САО Крајине, а све под надзором снага УН.

Миомир Гарашанин,
Београд