Столтенберг шири дах трећег светског рата

Јенс Столтенберг је упоран у настојањима да у рат у Украјини увуче цео западни војни савез. У том смислу генерални секретар НАТО-а захтева од чланица алијансе да одобре армији Володимира Зеленског да наоружање које је добила од америчких и европских партнера употреби како би гађала циљеве ван граница своје земље, тачније на територији суседне Русије.

У недавном интервјуу за лист „Економист” био је прецизан: „Дошао је тренутак када савезници морају да размисле о укидању појединих забрана везаних за испоручено наоружање Украјини, посебно сада када се главне борбе воде око Харкова, веома близу руске границе. Бранити Украјинцима да поменуто наоружање користе како би гађали циљеве на територији Русије онемогућује им адекватну одбрану.” Очекивано, ова идеја оцењена је од стране многих политичара и војних аналитичара као обична провокација и нескривени позив на отпочињање трећег светског рата.

Први човек доминирајућег војног савеза свакако не може да буде задовољан развојем ситуације на украјинском бојишту. Стотине милијарди долара уложених са надом да ће бивша совјетска република једнога дана постати нови рудник за богаћење западних финансијера, све више се претварају у трошак без накнаде. И што је још горе, другим деловима света јасно указују да је међународни поредак, створен после два велика светска рата, дефинитивно на издисају. Погледи оних који би да иду напред незаустављиво се окрећу – ка истоку.

Жеље су једно, а могућности друго. Тако је и Столтенбергова идеја наишла међу чланицама НАТО-а на веома млак пријем, па и јасно одбијање. Већина је свесна да их то што би на руску територију полетеле ракете које су они произвели и „само уступили” Украјини, не би опрало од жига директног учесника у овом, још увек, локалном сукобу. У том смислу, опомена из Москве већ је стигла: „Додатна ескалација могла би да изазове озбиљне последице у целој Европи. Како би се у том случају понашале САД, посебно имајући у виду паритет у војној моћи и стратешком наоружању? Да ли им је заиста неопходан глобални конфликт”, запитао се руски председник Владимир Путин.

По мишљењу Скота Ритера, бившег америчког војног обавештајца, „генсек” западне алијансе је, очигледно, себи присвојио овлашћења која му не припадају, пошто његове ратоборне изјаве мало ко у НАТО-у разуме као глас целе организације. Мајкл Малуф, бивши аналитичар Пентагона, такође се пита у чије име говори Столтенберг: „Његове идеје свакако не потичу из Вашингтона.” „Реч је о притисцима који долазе из других центара, попут Светског економског форума и других сличних финансијских моћника који, у ствари, владају светом а који, по његовом мишљењу, управљају и Америком и Великом Британијом”, тврди Малуф.

Противљење идејама ширења борбених дејстава изван граница Украјине изнео је и Флоријан Филипо, лидер француских Евроскептика: „Изјаве челника алијансе су сулуде и уносе дах трећег светског рата. Свака њихова реч је веома озбиљна, са могућим тешким последицама. НАТО је званично одбацио своју политику одбрамбеног савеза, уместо тога – објављује рат!”

Приметно је да најратоборнија пропаганда у вези са дешавањима у Украјини (па и шире) стиже углавном од званичника који су себи присвојили право да говоре у туђе име. Реч је, превасходно, о високим чиновницима, као у случају Столтенберга па и америчког државног секретара Ентонија Блинкена, који у нормалним околностима ни о чему конкретно не одлучују, али зато успевају да подигну велику галаму. Њихова права улога је да унесу немир међу мање стабилне државе и да их натерају да се приклоне мишљењу оних који себе сматрају владарима света. Најбољи пример за то свакако је недавно гласање у Уједињеним нацијама за резолуцију о геноциду наводно почињеном пре четврт века у Сребреници.

Како год било, актуелни лидер НАТО-а оцењен је као „опасан човек” који својом реториком може понеког да наведе да уради нешто због чега би лако могли и други да имају последице. Јер евентуално одобрење Кијеву да оружјем које су му испоручили савезници гађа мете ван украјинских граница (што се већ неко време чини у форми диверзија), учинило би и те испоручиоце директним учесницима у сукобу.

Са друге стране, из Москве су недвосмислено поручили да управо тако гледају на актуелну ситуацију на фронту. Своје далекометно оружје већ су усмерили на мете у Европи. Наравно, први ће се на нишану наћи они који сматрају да би проширење украјинских војних операција захватило само непосредне руске суседе, тачније, државе чланице некадашњег „Варшавског пакта”, објективно, земље које су највише страдале и у два светска рата вођена у прошлом веку. Разлику, наравно, чине далекометни пројектили који се више не усмеравају само на непосредан комшилук, већ лете много даље.

Треба рећи и да је „ратна реторика” посебно наглашена пред европске парламентарне и председничке изборе у САД. Некада је могуће запитати се и да ли ови „носиоци гласина” раде за оне који их плаћају као државне службенике и административце војних савеза, или за оне који би тек да се докопају власти.

Европљани који су се наслушали прича о страхотама Другог светског рата дефинитивно нису склони понављању историјских лекција уживо. Управо стога идеје Столтенберга, Блинкена и сличних све чешће наилазе на зид одбијања или барем уздржаности.