Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Икона „Тројеручица” у Најробију

Од свих православних цркава у Кенији, она у предграђу петомилионског главног града Најробија има посебну духовну везу с Хиландаром
Икона „Тројеручица” у Најробију
Православна црква у Најробију у којој се налази копија иконе из Хиландара (Фото Ј. Тодоровић)

Специјално за „Политику”
Најроби – Република Кенија, с више од 200.000 православних верника, трећа је држава на афричком континенту по броју православаца, после Етиопије и Еритреје. У Кенији данас постоји више од 50 православних храмова који припадају Кенијској епархији Александријске патријаршије, грчким и коптским православним црквама. Од свих православних храмова у земљи, једна црква у предграђу петомилионског главног града Најробија има посебну духовну везу с Хиландаром.

Ову несвакидашњу повезаност на два континента започели су 2012. године, у српском манастиру на Светој Гори, двојица кенијских православних свештеника Џон (Јован) Ндунг и Николас (Никола) Авади и наш млади свештеник Јован Бабић.

Данас је отац Јован парох при храму Св. архангела Гаврила у Београду. Занимљиво је да је овај свештеник завршио и Војну гимназију. Био је годинама вероучитељ у Војној гимназији, а своје ђаке је редовно водио на Свету Гору, у Хиландар, где је 2012. служио литургију с кенијским православним свештеницима оцем Џоном и оцем Николасом.

„Сусрет и упознавање с кенијским свештеницима Јованом и Николом у Хиландару оставили су снажан утисак на мене. До тада се никад нисам срео с тамнопутим људима наше вере. Размишљао сам о томе како наша вера налази свој пут до људских срца и тамо где је историјски није било. Како је нама лако да будемо православни, јер смо у традиционално православној земљи рођени, а колики је подухват да Кенијац у православљу препозна пут своје вере. Када су ми отац Јован и отац Никола испричали под како тешким условима у импровизованој црквици од лима раде и сакупљају прилоге за изградњу православне цркве у предграђу Најробија, одлучио сам да им помогнем”, присећа се овај свештеник како се рађала идеја о помоћи православној цркви у Кенији.

Отац Јован и његова супруга Невена годину дана су сакупљали хуманитарну помоћ и кад су добили благослов за свој пут, отиснули су се у Кенију. Први сусрет нашег свештеника са далеком Африком, сиромашним предграђем огромног Најробија, где је дошао да у импровизованој црквици без прозора служи литургију с кенијским свештеницима, био је за њега незаборавно искуство. Када је ушао у црквицу с кровом од лима, прво што је угледао била је мала икона Богородице Тројеручице. Кенијски свештеници објаснили су му да им је реплику српске иконе на дар донео грчки епископ из Солуна.

„Први пут служити литургију с православном браћом Кенијцима у црквици без прозора било је јединствено искуство. Док сам припремао дарове за свету литургију, хлеб и вино, мали тамнопути дечак по имену Морис, обучен у бели стихар, пришао ми је са широким осмехом и топлим срцем ме поздравио, представио се и показао ми шта носи у својој малој руци. Била је то слика манастира Хиландар. Увек кад помислим на Кенију пред очима ми је тај дечак, његов широки осмех и слика Хиландара у његовој руци.

„Након литургије смо једни другима певали песме којима славимо Бога. Они нама на свом свахили језику, ми њима на српском. Таква је Африка. Песмом се изражавају осећања.

За дату помоћ били су бескрајно захвални”, прича отац Јован.

Данас, једанаест година после посете нашег свештеника, црквица Кенијске епархије Александријске патријаршије у предграђу Најробија је леп храм у византијском стилу, с витражима на прозорима, окружен предивним вртом и опасан оградом. Верници сваке недеље и за велике црквене празнике у раним јутарњим сатима долазе у своју цркву, где је отац Џон Ндунг и даље парохијски свештеник и у којем је на почасном месту српска икона Богородица Тројеручица.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.