Нетанјаху не одустаје од рата

Ситуација је поново закована: амерички председник каже да је време да се рат у Гази прекине, израелски премијер се не слаже и није спреман да због Вашингтона ризикује распад своје десничарске коалиције. Џозеф Бајден је прошле недеље најавио свеобухватни мировни план који јеврејске таоце враћа кући, омогућава безбедност Израела, ствара услове за бољи „дан после” без Хамаса на власти и припрема сцену за политичко решење израелско-палестинског конфликта.

„Што се тиче народа Израела, позивам вас да учините корак уназад и размислите шта би се догодило уколико се овај тренутак пропусти. Не смемо да га пропустимо”, изјавио је Бајден остављајући утисак да је превасходно заинтересован за безбедност Израела.

„Непрестани рат у трагању за неидентификованом ’тоталном победом’... само ће Израел укопати у Гази, исцрпљивати његове економске, војне и људске ресурсе и додатно појачати његову изолацију у свету”, поручио је шеф Беле куће рачунајући на подршку израелске јавности, посебно на велики број оних који су за споразум с Хамасом како би се ослободили преостали таоци.

Бајден је понудио америчку верзију израелског нацрта који је премијер Бенјамин Нетанјаху био приморан да сачини под притиском дела свог ратног кабинета, али није смео да га јавно публикује страхујући од отпора екстремних чланова владе.

Иако је Вашингтон самог себе донекле ограничио, кључни циљ је наставак притиска и на Нетанјахуа и на Хамас како би се уочи новембарских избора смириле тензије изазване таласом пропалестинских демонстрација по Америци.

„Знам да у Израелу има оних који се не слажу с овим планом и који ће позвати да рат траје унедоглед”, изјавио је Бајден додајући да су „неки чак и у владиној коалицији”. Било је јасно да пре свега мисли на двојицу ултраекстремних чланова Нетанјахуовог кабинета: министра националне безбедности Итамара Бен Гвира и министра финансија Безалела Смотрича.

Била је то и понуда Нетанјахуу да се сврста уз Вашингтон, бар у јавности, и да одговорност пребаци на радикалне колеге у свом кабинету. Али, кад је чуо да су министри Бен Гвир и Смотрич запретили да ће оборити владу ако се прихвати амерички план, Нетанјаху је одбио сваку сарадњу са својим стратешким савезником.

„Време је да се овај рат заврши”, поручује Бајден, а Нетанјаху, уз максимум устезања да не буде сасвим експлицитан, на то узвраћа да није време да се рат заврши. Његово инсистирање да предстоје нове борбе води само једном закључку: Нетанјаху жели да овај рат траје, можда „унедоглед”, како је рекао Бајден.

Лидери Хамаса одмах су разумели ову дихотомију и себе представили као конструктивну страну спремну за завршетак рата. Њихова намера је јасна: да што је могуће више капиталишу на расколу Бајдена и Нетанјахуа. С друге стране, Хамасови војни команданти у појасу Газе такође желе наставак рата, за који верују да иде по плану, без обзира на катастрофалне губитке палестинских живота и хуманитарну кризу. Део њихове доктрине је непрестана оружана борба.

Нетанјаху је некако покушао да избегне директну колизију с Вашингтоном изјавом да је отворен за прву фазу, која подразумева паузу у оружаним сукобима од 42 дана, али је одмах додао да Бајден није представио „пуну слику”, што је значило одбацивање фаза два и три, које су Американцу битне јер гарантују да ни Израел ни Хамас не би могли да профитирају из размене, а да после обнове конфликте.

Пошто су Бен Гвир и Смотрич одбили да премијеру допусте да монополише израелску ратоборност, Нетанјаху је чврсто одлучио да је наставак рата најбољи пут да не допадне затвора, пошто је у три судска процеса оптужен за озбиљну корупцију, и да избегне суочавање с одговорношћу за напад Хамаса 7. октобра, који је шокирао Израел. Не би да ризикује распад своје коалиције да би се приближио Вашингтону.

Како ствари сада стоје, реално је претпоставити да би неки договор ипак могао да се постигне око прве фазе, укључујући и повлачење израелске армије са свих насељених подручја Газе у замену за ослобађање жена, старијих и рањених талаца, повратка палестинских цивила у своје домове и подизање нивоа међународне помоћи на 600 камиона дневно.

Рат у Гази, могућа инвазија Либана или помињање независне палестинске државе само продубљују раскол између Нетанјахуа, његове владе и Американаца. Ово није први разлаз, али би могао да означи почетак краја „специјалних односа” које су две земље успоставиле пре пола века. А што се мировног предлога тиче, повратак на статус кво пре 7. октобра свакако није рецепт за мир.