Мотив криптограма на цртежима и сликама

Мотив криптограма – биљки које се размножавају путем спора, као што су лишајеви, маховине, папрати, морске алге, гљиве, вируси, бактерије…искористио је аустријски уметник Маркус Хумер, за серију својих цртежа и слика, које је представио на изложби „Патке се не смрзавају на леду” под кровом галерије „Икс витамин” у Ресавској улици.

Аутор је појаснио публици да су криптограми нека врста основног окружења на нашој планети из којег увек може настати нови, другачији живот. Ови најранији облици живота једини су који до данас нису напустили еволуциони процес пркосећи било каквој климатској промени.

Дела која публика може да види до 31.јула,  Хумер је урадио инспирисан резиденцијалним боравком „Уметност- Природа. Природа –Уметност” у Врту Гленкин, седишту „Креспо” фондације, округа Корк у Ирској, где је упознао јединствени екосистем овог подручја који чине бројни криптограми. Они, како се чуло на отварању поставке, представљају шифроване поруке које захтевају дешифровање, а процес еволуције микроорганизама може се посматрати као природни облик дешифровања генетских информација. Микроорганизми, попут бактерија и вируса, еволуирају кроз мутације и селекцију, што је аналогно процесу решавања криптограма где се траже решења кроз покушаје и грешке. Еволуција је попут алгоритма који оптимизује генетске информације за преживљавање, док криптоанализа користи алгоритме за откривање скривених порука.

Ново холистичко схватање света које подразумева међузависност свих екосистема је од суштинског значаја за очување планете, јединог животног простора који имамо на располагању и које смо дужни да делимо са другима,  порука је која се шаље са овог уметничког догађаја.

– Напредне технологије, па тако и вештачка интелигенција,омогућавају анализу и разбијање сложених шифри. Алгоритми анализирају велике количине података како би препознали обрасце у шифрованим порукама и селектују највероватнија решења на основу претходних искустава и образаца. У еволуцији, природна селекција фаворизује микроорганизме са корисним мутацијама. Духовити наслови радова доприносе квалитативном доживљају слика, док назив изложбе подвлачи чињеницу да постоје врсте са савршенијим урођеним мехинизмима опстанка од оних које поседује људска врста – истакла је Ксенија Маринковић, кустоскиња и власница галерије „Икс витамин”. Она је додала да Хумер у својој вишегодишњој уметничкој пракси ради у медијима слике и цртежа, али и у интерактивним амбијенталним инсталацијама и компјутерској анимацији, фокусирајући се на сам процес више него на репрезентацију реалности која у оба случаја произилази из вештачке стварности, то јесте уметничке визије или компјутерски генерисане слике.

Хумерова дела налазе се у многим значајним колекцијама широм света.  

Изложба је реализована уз подршку Аустријског културног форума у Београду, чији је директор Амадеус Фалтајнер, говорио о значају дела и стваралачком опусу уметника.

Маркус Хуемер је рођен у Линцу 1968. године, где је студирао сликарство. Након тога је похађао Kunstakademie Dusseldorf и именован је за сарадника на Академији медијске уметности у Келну. Поред тога, студирао је историју уметности, филозофију и латинску филологију. Био је предавач на Гете универзитету у Франкфруту, а затим професор на Академији лепих уметности у Прагу. Живи и ради у Берлину.

А. Куртеш