Aвангардна уметност у Југославији

Међународни научни скуп „Авангардe и неоавангардe у књижевности и уметности – југословенски контекстˮ одржан је у организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ у просторијама Дигиталног омладинског центра.

Поздравну реч на отварању скупа учесницима су упутили др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност и мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански”.

Ненад Шапоња је истакао да је овај скуп само један у низу који организују заједно са Институтом за књижевност и уметност из Београда а увек резултирају и објављивањем зборника о одређеним темама што је посебно значајно.

– Културни центар Војводине је у оквиру своје издавачке делатности објавио одређена дела у вези са авангардом, али овај међународни научни скуп је свакако прави начин да се рашчитају ствари. Он је први у низу програма које планирамо на ову тему. Током ове године биће објављен и зборник са овог скупа, а наредне године настављамо разматрање незаобилазне теме о авангардној и неовангардној књижевности и уметности – додао је  Шапоња који је као домаћин поздравио учеснике научног скупа.

Др Бојан Јовић је у свом обраћању, такође истакао изузетну сарадњу две институције, а за скуп је истакао да он представља „спој доајена што већ дуги низ деценија изучавају авангарду и младих научника и научница који заузимају своје место на мапи истраживања српске и југословенске књижевности и уметности”.

Пленарно предавање одржао је проф. др Гојко Тешић са Филозофског факултета у Новом Саду на чију иницијативу је научни скуп и организован.

– Авангарда се дешавала у четири варијанте. Поиграо сам се мало и математички па сам рекао да је 1+1+1+1 једнако 1. Можда делује збуњујуће али није, јер српска, хрватска, словеначка и авангарда Мађара у Југославији чине једну причу. Управо ћемо зато истаћи бројне чињенице о сарадњи и прожимању представника авангарде и неоавангарде које непобитно говоре о југословенском контексту. Изузетно је битна наша међусобна сарадња пошто свако научно истраживање подразумева сабирање чињеница тако да је неопходно да у овом пројекту учествују и теоретичари уметности и теоретичари књижевности из свих средина где су деловали представници авангарде и неоавангарде – истакао је др Гојко Тешић.

Угледни неоавангардни ствараоци су на овом скупу сведочили о узбудљивим стваралачким везама и о делима својих пријатеља који су, заједнички, део шире, југословенске и европске, авангардне уметничке традиције.

Тематски оквир скупа чине књижевности, ликовне уметности, позориште и филм – дакле, оне уметности у којима су ствараоци назначених култура оставили у наслеђе новим генерацијама изузетна остварења, а тековина су авангардних и неоавангардних уметничких остварења.

Проф. др Бојана Стојановић Пантовић је говорила на тему „Родно кодирање (српских) авангардних покрета”, др Бојан Јовић о успоменама Александра Дерока и тематизацији авијације у (српској) авангарди, мр Небојша Миленковић на тему „1968. као прекретница или: шта је то заиста ново у новој уметности седамдесетих”, др Маја Рогач Станчевић о неоавангардној синкрези у прози Војислава Деспотова, а учествовали су и: др Светлана Рајичић Перић, проф. др Бранислава Васић Ракочевић, проф. др Јелена Панић Мараш, мср Катарина Пантовић, др Владимир Б. Перић, доц. Др Милош Јоцић, мср Снежана Савкић, мср Јована Б. Тодоровић, др Драган Ђорђевић и други.