Краљева биста нетрагом нестала

Прокупље – Чланак који је објавила „Политика“ и у којем се говори о проналажењу бисте краља Александра у једној ливници у Бечу, која је тамо с мноштвом сличних допремљена у време окупације с намером да буде претопљена за потребе немачке војске, изазвао је велико интересовање Прокупчана. Наиме, како су забележили хроничари, а још памте и старији житељи града на Топлици, краљева биста била је овде постављена у холу на улазу у новоизграђени Соколски дом, а у данима након априлског слома нестала је без трага.

Прокупчанин Слободан Несторовић, дугогодишњи уредник у „Политици“ и сведок догађаја, у својој књизи „Под Хисаром“ детаљно је описао откривање споменика краљу Александру у Прокупљу. Било је то 13. јуна 1937. године. Тога дана окупило се овде мноштво света из целе Топлице. Гости, међу којима су били и Добривоје Стошовић, министар просвете, и Марко Новаковић, бан Моравске бановине, дочекивани су у сали Соколског дома. Онда је свечана поворка прошла крозград и до храма Светог Прокопија где је службу погинулима у претходним ратовима обавио епископ нишки Јован.

Поворка се затим вратила у Соколану где је потпуковник Миленко Јовановић, као краљев изасланик, открио бисту краља Александра. А онда су се сви упутили пред зграду Среског начелства где је Коста Пећанац открио бисту Косте Војиновића, свог саборца у Топличком устанку. „Политика“ је сутрадан донела опширан извештај у којем се, између осталог, наводи да је извршено „освећење две спомен бисте, благопокојном краљу Александру и војводи Топличког устанка Кости Војиновићу”.

Потоња биста сачувана је за време рата, затим је неколико пута мењано место на коме је била, да би деведесетих година била враћена у центар. Краљева биста је, међутим, нестала у току рата и о њеној судбини ништа се не зна до данас.

Драгољуб Поповић, који је већ на почетку рата као напредни омладинац био интерниран у злогласни логор Маутхаузен, после рата био је директор музеја у Прокупљу. И он је трагао за несталом бистом. За наш лист каже:

– Начуо сам био да у подруму зграде општине постоји биста краља Александра и покушао да је узмем и преместим у музеј. Нисам у томе успео. Говорили су ми: „Видећемо”, па је на томе и остало. Да ли је то била биста из Соколског дома, или она која је стајала крај железничке станице у парку који се звао Парк краља Александра, не могу поуздано да кажем. Ни од тадашњих људи у власти нисам могао да сазнам шта се догодило са краљевом бистом. Немци јесу односили шта су стигли, али, како сам чуо од бројних Прокупчана, много шта је сачувао Ханс Вајцер, немачки командант града.

Историчар Петко Марјановић каже да је, такође, трагао за судбином бисте краља Александра, али да није дошао чак ни до наговештаја где је она завршила. Слично тврди и Радоје Костић, који је претраживао многе архиве и документа, али није наишао на она која би указала под којим околностима је нестала краљева биста.

Бранко Бранковић, стари Прокупчанин, каже да су у Соколани за време рата били бугарски окупаторски војници и, ако је неко однео бисту, то би могли да буду они. И он тврди да после рата нико о тој бисти није ништа причао, иако је овај град према краљу Александру гајио посебан пијетет: наиме, краљ Александар је 9. септембра 1934. године посетио Прокупље и открио споменик својим саборцима из Првог светског рата. Био је то последњи град који је посетио. Тачно месец дана касније убијен је у Марсељу.