Суптилна бугарска дипломатија и српска „мека моћ”

Од нашег специјалног извештача

Софија, Пловдив – „Чланство у Европској унији је најбоља ставар која се десила Бугарској од пада Берлинског зида”, каже Никола Миладинов из представништва Европске комисије у овој суседној земљи. Истиче да се европске интеграције не смеју гледати само кроз материјалну добит, већ и кроз демократске тековине с каквима нису живеле генерације његових родитеља, а и сам се сећа искушења и недаћа транзиције деведесетих година прошлог века.

Ако се од службеника ЕУ и очекује да хвали тековине уније, то не би морали да раде и грађани с којима је разговарала група новинара из Србије која је посетила ову земљу у оквиру медијског пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ”. Генерално, они који имају довољно животног искуства и сећају се ранијих епоха, задовољни су што је Бугарска изабрала пут европских интеграција.

Статистика каже да је просечна плата у овој земљи око 1.000 евра, док у Софији достиже 1.400 евра. Кад је Бугарска 2007. године ушла у ЕУ, куповна моћ становништа била је 35 одсто европског просека, а данас је достигла 62 одсто. Дакле, ситуација по том питању далеко је од бајковите, али се стално напредује. Проблем је што је по уласку земље у ЕУ, процењује се, око милион Бугара напустило своју земљу у потрази за послом и срећом у другим деловима уније. Међутим, пораст плата у земљи доводи до тога да је тај процес скоро заустављен, а приметан је и тренд повратка дела емиграната. Уосталом, зашто би неко напуштао своју земљу, породицу и пријатеље да би зарађивао тек нешто мало више него што би то могао у њој?

Новинаре из Србије је у Министарству спољних послова примио заменик министра Иван Кондов, напоменувши да се не сећа да су током његове каријере долазили представници медија из наше земље. То, генерално гледано, јесте помало необично – суседи смо, а чини се да нам недостају подробније информације једних о другима.

Кондов је говорио са становишта званичне Софије: подржава европски пут Београда, за који верује да би могао „учинити мало већи напор” по том питању, свестан је тежине проблема на линији Београд–Приштина (односно, како он то недвосмислено каже – Косово), изражава забринутост због присуства руске пропаганде на Балкану... Софија сматра да су односи с Београдом добри и прагматични, али је у МСП-у српским новинарима незванично указано да постоји проблем с уџбеницима на бугарском језику намењеним ђацима из бугарске мањине у Србији.

То су те финесе бугарске дипломатије и политике: искрено хвале односе са Србијом, али ипак имају и понеку примедбу и суптилно то кажу. Бивша бугарска министарка за европске послове Гергана Паси, сада председница невладине организације „Паневропа Бугарска”, сматра да само ЕУ може да спасе наш регион од унутрашњих спорова. Сада нестегнута дипломатским правилима, она каже: „Не видим да Србија искрено жели да буде део ЕУ.”

Дакле, добре комшије као што су Бугари треба пажљиво слушати.

Али, све је то политика. Кад је реч о односима народа, Срби вероватно нису ни свесни своје „меке моћи” у Бугарској, која се огледа кроз народну музику и роштиљ, који се у овој земљи и рекламира као српски. У Софији смо видели угоститељски објекат на којем је истакнут натпис да је реч о нишком грилу, а на путу од Пловдива ка Софији прошли смо поред ресторана који госте привлачи натписом „Србска скара – Стари Београд”.

Пловдив је град богатог наслеђа који је као туристичка и дестинација културе напредовао управо уз подршку ЕУ, с чиме нас је упознао заменик градоначелника Пламен Панов. Његов имењак Пламен Панчев води овдашњу економску зону „Тракија”, о којој је „Политика” већ писала, и има пословне контакте у Србији. Али и он, као и заменик министра спољних послова, истиче да је невероватно да је Србија тако близу, а да њени држављани, па и новинари, ретко долазе.

„Али, то што мало Срба долази у Бугарску, није српски проблем, него бугарски”, констатује овај прагматични бизнисмен.

Приликом сусрета и неформалног разговора с двојицом иксусних новинара у „Текпарку” у Софији, један од њих је са јавног сервиса, а други из дневног листа „24 часа”, сазнали смо да у бугарској престоници с нестрпљењем очекују најављено гостовање Лепе Брене. Старије генерације и даље памте њен концерт из времена социјализма, када се спустила хеликоптером на стадион „Васил Левски”, што је до данас остао највећи музички догађај. Колега с бугарске телевизије каже да је срушио рекорде гледаности кад му је гошћа у студију била Драгана Мирковић.

Иако се на почетку отвореног разговора с колегама чинило да им је помало и досадила прича о европским интеграцијама, јер је њихова земља у ЕУ већ 17 година, истичу да су медији у суштини заузели место које им у једном европском друштву и припада. Увек, наравно, има неких проблема, али медијске слободе су на до сада највишем нивоу, баш као што је и новинарима из Србије који су посетили Бугарску захваљујући поменутом пројекту остављено на слободну вољу да извештавају о својим утисцима колико и како мисле да треба.

Оштро према Северној Македонији

Кад је реч о односима са Северном Македонијом, бугарски став је оштар – спорења око македонског идентитета и историје, уз захтев да Скопље у Уставу наведе Бугаре као националну мањину. Софију додатно иритира што председница суседне земље Гордана Сиљновска Давкова и премијер Христијан Мицкоски избегавају реч „северна” у званичном називу своје земље.