Кад заплови „Нимиц”...

Србин из Америке, односно Американац српског порекла, „филмски, угоститељски и спортски радник (како то амерички звучи!) изразио се сликовито у погледу америчке (спољне) политике: „Она је као носач авиона – кад ухвати курс, тешко мења правац”. То што је господин Дан Тана изрекао метафорично, у емисији РТС-а „Да. Можда. Не.”, а поводом избора новог америчког председника, „прави” и „званични” Американци саопштили су Србима одмах и без икаквог поетског додатка: америчка политика према Србији неће се мењати. Пријатељска је, нису пропуштали да додају.

О пријатељству на амерички начин своје мишљење свакако имају људи и народи широм света, но како је све мање илузија о снази љубави контра моћи интереса, разлог за глобално помно праћење америчких избора свакако је био првенствено прагматичне природе. Кандидат, па победник Барак Обама обећавао је промене и тиме пробудио наду. А она, познато је, умире последња.

Избори за 44. председника САД донели су планети још један феномен, овог пута назван „обаманија”. Он не би био могућ без удела телевизије која је добила изузетног, харизматичног јунака за нову-стару врсту риалити шоу програма у коме се и политика и политичари третирају као захвалан материјал за подизање рејтинга. То је још један типичан извозни артикал којим је Америка задужила човечанство. Новац који су и сада републиканци и демократе САД уложили у рекламну кампању и ТВ спотове, дуеле, дебате, промоције програма, преносе страначких конвенција... за многе друге је незамислив у погледу висине своте, али је принцип постао прихватљив и неизбежан. Ко данас сања политички успех, не упушта се у изборну трку мимо америчког модела кампање.

Да ли као део „обаманије”, или као логичан део поступка, овог пута јавило се и масовно, планетарно праћење завршнице америчких избора. У великим и малим земљама телевизија је директно сведочила о изборном дану (ноћи) и резултатима одлуке америчких бирача. Из подухвата није изостала ни Радио-телевизија Србије приредивши својим гледаоцима „изборно бденије”. Све је ту деловало смишљено, испланирано, организовано. Високо професионално. Прилично свечано. Делимично гламурозно. Помало и забавно. По амерички....

У студију добри водитељи и познати, увек дежурни коментатори политичких прилика. На сталној вези дописници из иностранства, уз честа укључивања извештача из Вашингтона. Слика и тон из Медија центра где српски угледници праве друштво америчком амбасадору и његовом колективу у ишчекивању исхода. Атмосфера као у неком изборном штабу у Вирџинији, Охају, на Флориди, у Калифорнији, Масачусетсу... Уз балоне, коктеле, „игру гласања”, честитања...

И потом још неколико дана телевизијски одјеци и реаговања на догађај проглашен већ историјским, капиталним, прекретничким. А док не стигну прве назнаке може ли поменути „Нимиц” ипак мало да скрене лево или десно, ваља се забавити својим јадом. Да српски бирачи опет мало више сазнавају о Трговишту, Босилеграду, Сомбору, Зајечару, Бујановцу... да би били спремнији за следеће републичке изборе.

За праћење тих будућих наших избора РТС се већ сасвим добро припремио.