Са штитом или на њему

Да ли је председник Русије Дмитриј Медведев у свом најновијем обраћању члановима Савета Федерације, дан после америчких председничких избора, „исхитрено послао погрешну поруку у погрешно време новом америчком председнику”, како то сада тврде немачки и француски политичари, или је лидер Русије, заправо, имао сасвим добре обавештајне информације о томе шта ће нова администрација урадити по питању изградње ракетног штита у Пољској и Чешкој, остаје да се види. И видеће се вероватно врло брзо.

Наиме, Москва је поручила Вашингтону да ће као одговор на амерички ракетни штит у Пољској и Чешкој инсталирати своје ракете типа „искандер” на територији Калињинграда и да ће с тог простора и електронски ометати радаре и ракете америчког штита у Пољској и Чешкој.

Дан после, из Варшаве је стигла вест да је новоизабрани амерички председник Барак Обама у телефонском разговору с председником Пољске Лехом Качињским обећао Пољацима наставак изградње ракетног штита. Из Москве на ту вест није било реакције, као да се тако нешто и очекивало. Онда је портпарол председника Пољске Михаил Камињски морао, на тражење Вашингтона, да демантује да је Обама обећао то што су Пољаци рекли да је обећао.

Најновија верзија телефонског разговора гласи „да Барак Обама није ништа обећао председнику Качињском, да је Обама у принципу за ракетни штит, али да прво мора да се увери да штит заиста и функционише”. Из Москве су одмах одговорили „да ако нема америчког штита у Пољској и Чешкој, нема онда ни „искандера” у области Калињинграда. И, рекло би се, да се ту круг затвара.

Ипак, Барак Обама само купује време јер је потпуно нејасно на који начин он то може „да се увери да амерички ракетни штит заиста и функционише”. Ако Вашингтон инсистира да је тај штит у Пољској и Чешкој намењен одбрани од севернокорејских и иранских интерконтиненталних ракета које могу да гађају територију САД, онда ће Обама морати да замоли Ким Џонг Ила и Ахмадинежада да пожуре да направе барем једну ракету домета до 10.000 км и да је пробно лансирају како би свет заиста и видео да они таквим пројектилом и располажу. И успут да увере све заинтерсоване како ће гађати територију САД путањом преко Европе, а не користећи трајекторију преко Пацифика. Јер, Северна Кореја се налази на Медитерану, а не на Пацифику.

Па када Техеран и Пјонгјанг лансирају те ракете, онда ће председник Обама видети да ли амерички одбрамбени ракетни штит и функционише.

Додуше, у функционалност штита Обаму могу да увере, или разувере, и амерички стручњаци под условом да су независни. Иако ће сада бити тешко да Вашингтон одустане од онога на чему се толико инсистирало и због чега се на Пољаке и Чехе толико притискало.

А пре само седам година Демократска странка у САД била је чврсто против ракетног штита у Европи. Сенатори Џозеф Бајден из Делавера, Карл Левин из Мичигена и Том Дешел из Јужне Дакоте били су одлучни поборници Споразума о забрани антибалистичких ракета АБМ из 1972. године, који је америчка администрација касније једнострано отказала. Новоизабрани потпредседник САД, сенатор Бајден, био је тада велики противник било каквог новог антибалистичког ракетног штита.

Како ће сада нова администрација евентуално објаснити евентуални штит?