Sa štitom ili na njemu

Da li je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u svom najnovijem obraćanju članovima Saveta Federacije, dan posle američkih predsedničkih izbora, „ishitreno poslao pogrešnu poruku u pogrešno vreme novom američkom predsedniku”, kako to sada tvrde nemački i francuski političari, ili je lider Rusije, zapravo, imao sasvim dobre obaveštajne informacije o tome šta će nova administracija uraditi po pitanju izgradnje raketnog štita u Poljskoj i Češkoj, ostaje da se vidi. I videće se verovatno vrlo brzo.

Naime, Moskva je poručila Vašingtonu da će kao odgovor na američki raketni štit u Poljskoj i Češkoj instalirati svoje rakete tipa „iskander” na teritoriji Kalinjingrada i da će s tog prostora i elektronski ometati radare i rakete američkog štita u Poljskoj i Češkoj.

Dan posle, iz Varšave je stigla vest da je novoizabrani američki predsednik Barak Obama u telefonskom razgovoru s predsednikom Poljske Lehom Kačinjskim obećao Poljacima nastavak izgradnje raketnog štita. Iz Moskve na tu vest nije bilo reakcije, kao da se tako nešto i očekivalo. Onda je portparol predsednika Poljske Mihail Kaminjski morao, na traženje Vašingtona, da demantuje da je Obama obećao to što su Poljaci rekli da je obećao.

Najnovija verzija telefonskog razgovora glasi „da Barak Obama nije ništa obećao predsedniku Kačinjskom, da je Obama u principu za raketni štit, ali da prvo mora da se uveri da štit zaista i funkcioniše”. Iz Moskve su odmah odgovorili „da ako nema američkog štita u Poljskoj i Češkoj, nema onda ni „iskandera” u oblasti Kalinjingrada. I, reklo bi se, da se tu krug zatvara.

Ipak, Barak Obama samo kupuje vreme jer je potpuno nejasno na koji način on to može „da se uveri da američki raketni štit zaista i funkcioniše”. Ako Vašington insistira da je taj štit u Poljskoj i Češkoj namenjen odbrani od severnokorejskih i iranskih interkontinentalnih raketa koje mogu da gađaju teritoriju SAD, onda će Obama morati da zamoli Kim Džong Ila i Ahmadinežada da požure da naprave barem jednu raketu dometa do 10.000 km i da je probno lansiraju kako bi svet zaista i video da oni takvim projektilom i raspolažu. I usput da uvere sve zaintersovane kako će gađati teritoriju SAD putanjom preko Evrope, a ne koristeći trajektoriju preko Pacifika. Jer, Severna Koreja se nalazi na Mediteranu, a ne na Pacifiku.

Pa kada Teheran i Pjongjang lansiraju te rakete, onda će predsednik Obama videti da li američki odbrambeni raketni štit i funkcioniše.

Doduše, u funkcionalnost štita Obamu mogu da uvere, ili razuvere, i američki stručnjaci pod uslovom da su nezavisni. Iako će sada biti teško da Vašington odustane od onoga na čemu se toliko insistiralo i zbog čega se na Poljake i Čehe toliko pritiskalo.

A pre samo sedam godina Demokratska stranka u SAD bila je čvrsto protiv raketnog štita u Evropi. Senatori Džozef Bajden iz Delavera, Karl Levin iz Mičigena i Tom Dešel iz Južne Dakote bili su odlučni pobornici Sporazuma o zabrani antibalističkih raketa ABM iz 1972. godine, koji je američka administracija kasnije jednostrano otkazala. Novoizabrani potpredsednik SAD, senator Bajden, bio je tada veliki protivnik bilo kakvog novog antibalističkog raketnog štita.

Kako će sada nova administracija eventualno objasniti eventualni štit?