Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почело тестирање посебне вакцине против рака плућа

Она функционише слично као цепиво против ковида 19, али је разлика у томе што је она сада дизајнирана да лечи већ постојећи карцином и да „циља” туморске ћелије
Почело тестирање посебне вакцине против рака плућа
Производња мРНК вакцина (Фото NCI)

Тестирање прве мРНК вакцине против рака плућа на свету почело је у седам земља, а циљ је да се њоме ојача имунолошки одговор особе на рак, док се здраве ћелије остављају нетакнуте, за разлику од добијања хемотерапије. Ово је важно јер је у свету рак плућа водећи узрок смрти, одговоран за око 1,8 милиона преминулих пацијената. Стопе преживљавања код оних са напредним облицима болести, код којих су се тумори проширили, преноси „Гардијан”, посебно су лоше.

„Сада улазимо у ово веома узбудљиво ново доба клиничких испитивања заснованих на мРНА имунотерапији да бисмо истражили лечење рака плућа”, рекао је проф. Сиов Минг Ли, консултант медицински онколог у Универзитетској Колеџ лондонској болници – НХС фондацији, која води испитивање у Великој Британији.

Како за „Политику” истиче примаријус др Татјана Радосављевић, пулмолог, ово је врло важан корак и велики помак у плућној онкологији.

– Карциноми плућа се касно откривају зато што пацијент дуго може бити без симптома, па су могућности онколошког лечења биле сведене на цитостатике и зрачење. Имунотерапија је била нови искорак у лечењу. Треба рећи да ова вакцина спречава рецидив карцинома плућа код пацијената који су оболели и лече се од ове болести, и делује усмерено на туморске ћелије, зависно од њихове цитогенетике, тј. генетског кода. Наравно, тестирање вакцине је тек почело и трајаће прописано време, али се надамо да ће показати велику корист за болеснике који имају рак плућа – истиче др Радосављевић.

Према речима доцента др Марка Стојановића, клиничког фармаколога са Медицинског факултета Универзитета у Београду, „BioNTech” је немачка биотехнолошка компанија основана 2008. године, која је постала позната по свом раду на иРНК (информационој РНК) технологији, која је кључна за развој иновативних терапија, укључујући вакцине. Они се сматрају званичним креаторима вакцине против ковида 19 коју су развили у сарадњи са компанијом „Фајзер”.

– Релативно недавно развили су вакцину за лечење пацијената са карциномом плућа (неситноћелијског карцинома плућа), која се назива БНТ116. Терапеутске вакцине против рака су релативно нов концепт у онкологији, иако идеја коришћења имунолошког система пацијента за борбу против рака постоји већ деценијама. Прве вакцине против рака развијене су још деведесетих година прошлог века, али употреба иРНК технологије у овом контексту представља иновативан и обећавајући правац у онколошком лечењу – појашњава за наш лист др Стојановић.

Вакцина БНТ116 функционише слично као вакцина против ковида 19, али са неколико кључних разлика. Прва разлика је у томе што је БНТ116 терапијска вакцина, дизајнирана да лечи већ постојећи карцином, док је вакцина против ковида 19 превентивна, дизајнирана да спречи болест. Друга разлика је у циљу вакцине: док она против короне циља вирус, БНТ116 циља туморске ћелије.

– Кроз иРНК вакцина подстиче имунолошки систем пацијента да препозна и нападне ћелије рака. Она омогућава креирање специфичних протеинских структура које наш имуносистем препознаје као стране и против којих производи антитела. Антигени кодирани мРНА су неоантигени, нови протеини специфични за туморске ћелије, који настају услед мутација и које нормалне ћелије не производе. Због тога се не очекује појава озбиљнијих нежељених реакција. Након што иРНК уђе у организам, ћелије производе ове неоантигене, који се затим презентују имунолошким ћелијама. Имуносистем ствара антитела која се везују за туморске ћелије, помажући другим имунским ћелијама да препознају и униште рак – додаје др Стојановић.

У клиничкој студији која испитује вакцину БНТ116, наш саговорник каже да се она користи у комбинацији са „цемиплимабом”. То је моноклонско антитело које се везује за ПД-1 протеин и инхибира његове ефекте. ПД-1 је контролни протеин који блокира Т-лимфоците и спречава их да делују против туморских ћелија. Туморске ћелије које производе ПД-1 протеин постају заштићене од имуносистема. Комбинација вакцине БНТ116 са цемиплимабом смањује ову заштиту и омогућава имуносистему да ефикасније нападне туморске ћелије.

„BioNTech” тренутно истражује различите врсте рака, укључујући карцином плућа, кроз различите фазе клиничких испитивања. Резултати су обећавајући, али ове вакцине још увек нису широко доступне. Вакцина за карцином плућа БНТ116 је тренутно у првој фази клиничких студија.

– Циљ прве фазе клиничких студија је да се испита безбедност терапије и да се одреди доза испитиваног лека или вакцине. Вакцина се тестира на малом броју пацијената како би се прикупили основни подаци о њеном утицају на тело и утврдиле сигурне и ефикасне дозе за даље тестирање у каснијим фазама клиничких испитивања. У студију је укључено 130 пацијената. Очекује се да ће се цела студија завршити до краја августа 2027. године. Студија се спроводи на 34 локације широм света (три – УСА, девет – УК, пет – Турска, 16 – ЕУ). Треба нагласити да је ова вакцина усмерена само на лечење неситноћелијског карцинома плућа (боља прогноза код ових пацијената у односу на оне са ситноћелијским карциномом), посебно такозваног нересектабилног неситноћелијског карцинома – наводи др Стојановић.

Научник из Лондона као „пробни пилот”

Прва особа која је добила експерименталну вакцину је Јануш Рач, шездесетседмогодишњи научник из Лондона. Њему је дијагностикован рак плућа у мају и одмах је почео са хемотерапијом и радиотерапијом. Рач, који се бави развојем вештачке интелигенције, изјавио је да га је његова професија инспирисала да учествује у испитивању. Он је примио шест узастопних инјекција, са интервалом од пет минута. Свака је садржала различите РНК ланце. Он ће примати вакцину сваке седмице током шест узастопних недеља, а затим сваке три током 54 недеље.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.