Куртијев страх од победе Трампа

Премијер привремених приштинских институција Албин Курти је све карте на новембарским америчким председничким изборима ставио на победу кандидаткиње Демократске странке Камале Харис. Док албански екстремиста као једину политику бира тражење подршке из иностранства за свој обрачун за Србима, за разлику од њега, Београд води активну и уравнотежену спољну политику, водећи у таквим условима рачуна о српским националним интересима. Доказ да је Куртијев једини циљ изазивање хаоса на Космету, чему је подредио и своје лобирање у иностранству, јесте и најновији упад његових „до зуба” наоружаних специјалаца у институције Републике Србије у петак. То је уједно и опомена за међународну заједницу на Космету, о чије се поруке приштински премијер више пута оглушио, не одустајући од једностраних акција.

Након свега, утисак је да Курти са оваквим бруталним акцијама и провоцирањем сукоба с Београдом жури, између осталог, зато што би му евентуални успех Доналда Трампа проузроковао главобољу. Не скривајући у јавности свој искључив став, он је већ рекао да би Трампов повратак у Белу кућу створио анксиозност у целој Европи, као и на Косову и Метохији. Тиме би политичка позиција актуелног премијера привремених институција била озбиљно уздрмана, јер је познато да је Ричард Гренел један од главних оперативаца Републиканске партије, истовремено и највећи критичар садашње власти у Приштини.

Стога није изненађење недавно Куртијево учешће на Демократској националној конвенцији у Чикагу. Приштина за то време вештачки ствара тензије са Београдом, али, бар јавно, и са Бриселом и Вашингтоном, јер Курти процењује, да ће ако до краја године не постигне неке значајније резултате, остварење њихових максималистичких циљева, а то је „узајамно признање”, бити све теже оствариво. Тај неуспех ће бити и минус у изборној кампањи Самоопредељења.

Један од дипломата у Вашингтону наводи да је код косметских Албанаца приметна бојазан да ће Трамп поново победити и да тада САД неће много времена посветити овом делу Европе. Додатна невоља је што ће тражити да све што је потписано буде спроведено у дело. Подсећа да су Албанци запамтили да после тријумфа Трампа нису имали безрезервну подршку на коју су навикли да имају из Вашингтона и да су им годинама толерисали све глупости и недоследности које су чинили. „Штавише, због активне политике председника Србије Александра Вучића дошло је чак до промене у политици САД према региону. Не у том смислу да би Америка могла да повуче одлуку о признању Космета, али је било приметно да је Курти и тада, као и данас, означен као главни камен спотицања да дође до компромиса. За кратко време Београд је у односу на Приштину имао предност у сваком погледу што се тиче односа са САД. И то је онај страх који сада на неки начин гура ствари много брже него што би многи у Вашингтону волели да виде и то ствара ту тензију и доводи Куртија у изолацију у односима са Америком”, наводи један од искусних дипломата у Вашингтону.

Подсећа да је администрација САД показала снажну приврженост процесу дијалога, али и да је чињеница да је дијалог „клинички мртав” откад је Курти тзв. премијер Косова. Наводи да су разговори у Бриселу све више фарса и да они годинама нису резултовали конкретним помацима без обзира на снажне притиске који долазе не само из Брисела већ и од стране изасланика САД. „Знали су да буду и знатно критички настројени према властима у Приштини, међутим, остаје осећај да су изостале конкретне санкције које би дале додатни легитимитет притисцима који су из Вашингтона стизали пре свега на рачун званичника у Приштини. Београд не сме да заборави да ко год добије мандат за новог председника САД неће ступити на ту позицију до јануара 2025, тако да ће тај додатни простор оставити могућност корекције ставова регионалних политичара, пре свега оних у Приштини”, наводи наш извор.

Имајући у виду да се Курти као премијер у другом мандату није прославио сарадњом ни са администрацијом председника Џозефа Бајдена, може се рећи да је и те како утемељена констатација бриселског портала „Политико” – да је Курти постигао немогуће у америчкој политици: консензус међу демократама и републиканцима. При чему је тачка сагласности да је приштински лидер тврдоглав и повремено непромишљен политичар који подрива заједничке напоре САД и ЕУ да се постигне трајно решење за мир између Београда и Приштине.

Што се тиче тога како ће косовски политичари тактизирати у давању подршке демократама, ако се има у виду могућност да се Трамп врати на власт, аналитичар Центра за друштвену стабилност Марко Мишкељин поручује да ће, „уколико имају резона и осећаја за бављење политиком”, косовски политичари бити опрезни у давању подршке Камали Харис пре избора.

„Страх Албина Куртија од могућег повратка Доналда Трампа на место председника САД дубоко је утемељен у искуству с претходном администрацијом, посебно улогом коју је Ричард Гренел, Трампов специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине, одиграо у рушењу прве Куртијеве владе. Трампова администрација се није либила да користи дипломатски притисак и оштар тон према Приштини, инсистирајући на компромисним решењима. Додатно, Курти је погоршао своју позицију отвореном подршком Камали Харис на конвенцији у Чикагу, што га је јасно позиционирало против републиканског табора. Односи између Приштине и САД су на историјском минимуму, а нови Трампов мандат би значио повратак политике која инсистира на конкретним резултатима, уз знатно мање стрпљења за Куртијеве иступе и без икаквог обзира за његову политичку будућност. У таквом сценарију наредних година Курти би се могао суочити са притисцима и личним санкцијама, што би озбиљно угрозило његов опстанак на власти,” каже за „Политику” Мишкељин.

А научни сарадник Института за европске студије Милан Игрутиновић каже да је све што се конкретно догађало последњих 30 година везивано за администрацију Демократске странке. За наш лист наводи да Курти сада брине своју бригу, првенствено за своју позицију и позицију своје странке у очувању власти пред предстојеће парламентарне изборе на Косову у фебруару 2025. године. „Вероватно би други албански политичари водили рачуна и о сарадњи са републиканцима, али они су у опозицији и сада имамо ситуацију да се очекује да ће у Трамповом тиму бити Гренел, са којим је Курти у личном сукобу. Уз то, Гренел је човек који јавно заговара ставове контра Куртија и критикује га и лично, па сходно томе он ’није црква у којој можете да се молите’. За Куртија је једина опција да све своје изборне жетоне у САД уложи на Демократску странку”, каже Игрутиновић.

Марко Мишкељин указује да, када се говори о спољној политици САД, ту се никада не може очекивати нека нагла промена. „И ако Доналд Трамп добије други мандат, не можемо очекивати неке нагле заокрете и промене у самој политици, али можемо очекивати оно што смо могли да видимо код Трампа и у првом мандату, а то је прагматичност и посвећеност првенствено економским решењима, питањима која су битна за живот и опстанак самих људи, што јесте био дух Вашингтонског споразума. Сасвим сигурно да ћемо у том случају имати ситуацију кад је дијалог у питању, да ће САД ипак имати више слуха и прагматичности да саслушају обе стране, што није увек био случај када је у питању нека демократска администрација”, наводи Мишкељин.

Подсећа и на случај сенатора Боба Менендеза, који је деценијама био главни албански лобиста, често имао отворених сукоба са Доналдом Трампом, а који је сада под озбиљним оптужбама за корупцију. „То је нешто што ће остати у сећању сасвим сигурно и његовој администрацији и, наравно, ту се говори о повратку Ричарда Гренела у неком својству, што сасвим сигурно не одговара Куртијевој администрацији”, оцењује Мишкељин.

На питање шта може да се очекује од наставка дијалога Београда и Приштине уколико се Трамп врати у Белу кућу, Милан Игрутиновић наводи да Куртија не интересује баш много какве ће све то последице имати по дијалог Београда и Приштине. Дијалог, како каже, и не личи на дијалог, већ је више разговор између Брисела и Приштине и Брисела и Београда.

„Не можемо очекивати да нека од великих држава у свету или у Европи промени своју политику и повуче признање Косова. Неке тактичке околности и већи маневарски простор ћемо имати са победом Трампа. Ипак, када се објективно погледа, ретко кад су ти разговори у Бриселу били између две стране код којих и кад се сретну није долазило до конкретних решења, поготово не оних добрих за српску заједницу на Косову и Метохији. Републиканци би вероватно могли да Куртија држе даље од власти, али дугорочно то није дало резултате, јер се он враћао јачи и снажнији. Он је довољно популаран да добије изборе тако да су моћи САД на КиМ или ограничене, или они не желе да користе сва средства која им теоретски стоје на располагању”, закључује Игрутиновић.

Хоће ли Кина бити главна америчка преокупација

Ко год да победи на новембарским изборима може се очекивати да дијалог Београда и Приштине готово извесно неће бити у фокусу нове администрације САД. „Што се америчке спољне политике генерално тиче, у случају повратка Трампа на власт, он најављује да ће носити са собом политику веће окренутости Кини, мање бриге за Европу и за рат у Украјини. Ипак, то ће једним делом зависити и од персоналних подела унутар саме нове администрације. Унутар европског контекста, наравно, украјинска тема ће односити огромну већину пажње и политичке енергије, док ће Космет, Србија и западни Балкан вероватно бити трећа лига интереса и брига будуће републиканске администрације, што се заправо не разликује много од онога како је данас”, истиче Игрутиновић.

Земље које улажу у Србију штитиће своје инвестиције

Бивши косовски дипломата Блерим Чанај оцењује да је посета француског председника Емануела Макрона и потписивање билатералних споразума показатељ колико је Србија постала значајан економски фактор на међународном плану, док се, истиче, на Косову за то време разговара о безбедносним питањима. Чанај је указао да је за Косово забрињавајуће то што ће земље које улажу у Србију штитити своје инвестиције.

„Ако Макрон оде у Србију и потпише 11 билатералних споразума, што су за ове три и по године за нас само сан, онда то показује да је Србија постала одређени економски фактор, чак и веома важан, јер улажу у Србију. Када су у питању авиони које Србија купује од Француске, тога се толико не плашим, колико се плашим многих инвестиција које тамо улажу Французи, јер ће земље које инвестирају заштити своје инвестиције. Наравно да Србија аутоматски добија бољу позицију у међународном естаблишменту”, рекао је Чанај за ТВ 1, преноси „Косово онлајн”. Иначе, Макрон је у Београду изјавио да је забринут због недавних једностраних потеза Приштине, наводећи да ти потези не шаљу добар знак, као и да ће Француска и Немачка посебно пратити услове у којима живи српска заједница на Косову и да се залажу за формирање Заједнице српских општина.