Разумни и неразумни рокови

Припадам оној старијој генерацији која памти кућне и остале апарате прављене да раде вечно у буквалном смислу те речи. Ретко су куповани, редовно одржавани и поправљани, а када су замењивани одношени су у викендице и куће на селу да тамо наставе рад. Многе генерације памте фрижидере који су годинама брундали и неуморно радили. Времена су се, наравно, променила, остаје само да се са сетом сетимо тих времена јер нова нису донела ништа добро за купце. Због похлепе произвођача и трговаца апарати имају све већу цену, а све краћи век. Купци широм света су то приметили и почели са разменом информација, тако да поједине компаније нису више могле да сакрију тзв. програмиране кварове, када уређај откаже после одређеног временског периода, а поправка је прескупа или кошта као нов уређај, па је купац приморан да купи нови. Побунили су се и купци и еколошки активисти јер се тако загађује планета. Обећавани су побољшања и одустанак од ове штетне праксе, али се то изгледа није десило. Зато и желим да с читаоцима „Политике” поделим шта се десило с мојим фрижидером.

У току 2022. године купила сам комбиновани фрижидер произвођача за кога сам мислила да је поуздан. Уосталом, апарат је имао гаранцију од седам година. Изабрала сам скупљи модел у нади да ће нам трајати бар неко време, јер сам свесна да је време квалитетних и трајних уређаја заувек прошло. Фрижидер је радио две године да би 19. августа потпуно престао са радом. Штета коју ми је квар изазвао је огромна. Замрзнута храна се отопила, морала сам да је бацим, као и већину хране из фрижидера, јер због високе температуре није више била безбедна за употребу. Спољна температура је била превисока да бих ту храну разносили пријатељима и рођацима, нешто смо дали другима, али је много хране бачено. А та храна кошта. Много сам новца уложила да напуним фрижидер, да све то набавим, донесем, платим. Највећа штета је што ми је пропало воће које сам без пестицида гајила у башти својим рукама, заливала га, брала и одложила у замрзивач да имамо за целу годину. Шта мени као купцу значи гаранција од седам година када трпим толику штету?

А онда долазимо до неодговорности сервисера, односно даваоца гаранције. Иако сам одмах пријавила квар, нико се није јавио недељу дана. Не знам више како то да назовем. То више није ни непрофесионалност, ни неодговорност, већ непотребна суровост према потрошачима.

Остати без фрижидера на овако високој температури је недопустиво. Недопустиво је на свакој температури. То није пегла коју могу да позајмим, већ апарат без кога се једноставно не може. Ја сам га и купила и скупо платила од свог рада, јер идем на посао по великој врућини, а када дођем не могу да попијем ни чашу хладне воде, а о храни да не говорим. Ништа не може да стоји ван фрижидера.

Онда су ме обавестили да „рекламације није прихваћена, јер несаобразност није уочена” и да ће послати сервисере, односно подсетили су ме да имају рок од 30 дана од подношења рекламације. Месец дана без фрижидера! Стварно су претерали. Онда су тражили да фотографишем налепницу унутар фрижидера због серијског броја, иако сам им предала гарантни лист. Уместо преписке требало је одавно да изађе овлашћени сервис. Ја не могу да зовем самоиницијативно, јер мора да изађе овлашћени сервисер, а они нису баш у журби.

Предлажем хитну измену законских прописа да би се тачно дефинисало шта је разумни рок за који уређај. Овако сви имају простора да калкулишу, а штету трпе купци који не могу да се боре с великима и моћнима.

Весна Маринковић