Сензационални балет Сергеја Полуњина

Сергеја Полуњина, балетског уметника светске славе у Србији добро познајемо, играо је за публику у Народном позоришту више пута, пружио је прилику домаћим играчима да се представе у свету, има од пре неколико година и наш пасош, а основао је и Фондацију за помоћ младим талентима. Овог пута, вечерас од 20 часова у Плавој дворани Сава центра на програму је, како најављују организатори, „сензационалан балет” са Сергејом Полуњином у представи „Распућин”, у оквиру фестивала „Вечери опере и балета”. То је јединствена прилика у региону да се погледа овај комад, који је већ игран на значајним светским сценама. Кореографију за поменути савремени балет, у ком учествује пет играча, потписује Јука Оиши, а њено дело „Посвећење” са Полуњином смо такође гледали у престоничком националном театру. Музику је компоновао Кирил Рихтер, сценограф је Ото Бубеничек, костимограф Уљана Сергејенко, а дизајнер светла Давид Мисакјан. У насловној улози је Сергеј Полуњин, уз њега играју Џона Кук (принц Феликс Јусупов), Алексеј Љубимов (цар Николај II), Елена Полуњин (царица Александра Фјодоровна) и Јаромир Фураев (царевић Алексеј). Улогу царевића Алексеја у свету је својевремено играо и наш млади Ђорђе Каленић са великим успехом.

Сергеј Полуњин припада интригантним балетским звездама, пореде га са Нижинским, Нурејевим и Баришњиковим. Школовао се у Украјини где је и рођен, затим и у Великој Британији. Био је члан британског Краљевског балета на Ковент Гардену, а са само 19 година постао је најмлађи првак у историји те куће. Одиграо је готово све водеће улоге у класичним балетима, у најзначајнијим светским позориштима.

Страна критика га описује речима: „Полуњин има нешто више од виртуозности и технике, он има бес и интензитет који вас хипнотизира и плени тако да не можете да престанете да га гледате.”

Јука Оиши, кореографкиња, некадашња балерина Театра у Хамбургу, о представи „Распућин” рекла је иностраним новинарима да је „сама кореографисала своје виђење познате приче, покушавајући да разуме осећања сваког од ликова и приказујући их у јасним сликама”.

Потом је навела:

– Зато сам одлучила да позорница буде шаховска табла, пошто су многи играчи у овој драми били и јаки и слаби у различитим моментима. Да, и Распућин је понекад био главни играч, а понекад пион.

Полуњин је додао да је Оиши читала књиге о Распућину и инспирисала ју је идеја да прикаже два доминантна аспекта његовог карактера, као свештеника и развратника.

– Док сам радио на том лику, желео сам да прикажем Распућинову тамну страну, али и светлост која је у њему постојала – истицао је често у сусрету са новинарима славни играч.

– Срећан сам што ћу наступити у Србији, то је за мене специјално место, а и ваши људи су специфични – говорио је Полуњин, током претходних гостовања у нашој земљи. Као најмлађи првак Краљевског балета у Лондону, играо је нештедимице у овој кући и онда рекао – не. Указао је на тежак положај балетских играча у свету који се брзо и лако потроше током кратке каријере, а остану без адекватне награде, уколико упоредимо њихове зараде са примањима спортиста. Настојао је да промени правила и услове рада у свету балета. На пољу филма, сарађивао је са Кенетом Браном и Рејфом Фајнсом, који га је укључио у своје остварење „Бела врана”.

Када смо својевремено упитали Полуњина да за „Политику” каже какав однос има према тројици великих руских балетских уметника као што су Михаил Баришњиков, Рудолф Нурејев и Вацлав Нижински, он је одговорио :

– Сва три играча које помињете су имали удео у мом животу, они су били најбољи у њиховим генерацијама. Техника Баришњикова је отелотворена у мени. Новац који је Нурејев оставио својој фондацији и мени је значио, јер су они платили моје школовање у Лондону. Био сам веома срећан што сам могао са Рејфом Фајнсом да радим у оквиру филма посвећеног Нурејеву. Овај пројекат је био нешто посебно за све учеснике у њему. А Нижински је неко ко има веома велику улогу у мом садашњем животу, зато што играм балет који је посвећен њему, тако да кроз тај плес могу да га осетим и оживим.

Публику је освојио наступима у минхенској Државној опери, Бољшом театру, позоришту Станиславски у Москви, лондонској Ројал опери, миланској Скали, Маријинском театру у Санкт Петербургу. Велику популарност је стекао након објављивања видеа „Take me to Church” на музику Ендрјуа Хозијера, у режији Дејвида Лашапела.
Полуњин сматра да уметност припада свима и познат је и по борби да се класичан балет извуче из елитистичких кругова.

– Имам јасну визију шта треба учинити да би се нешто у балету променило. То није лако објаснити у неколико речи, али оно најважније јесте да ја стварам тим, пун великих визионара са којим ћу заједно створити нови модел рада у свету балета. Бити слободан и осећати се тако је оно чему тежим и што желим за све људе – рекао је за „Политику” током једног од прошлих боравака у нашој земљи.

Зато је и логично што је овај велики уметник одржао специјални мастер клас полазницима завршних разреда балетске школе „Лујо Давичо”, а у публици су били и ученици других балетских школа из Србије. Овај значајан сусрет одвијао се под покровитељством компаније „Цептер”, на Великој сцени Опере и театра Мадленианум у Земуну јуче, дан пред наступ у Сава центру и тако је Полуњин испунио своју мисију – да буде отворен за младе таленте.