Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сензационални балет Сергеја Полуњина

Желео сам да прикажем Распућинову тамну страну, али и светлост која је у њему постојала, истицао је често славни балетски уметник
Сензационални балет Сергеја Полуњина
Сергеј Полуњин јуче у Београду док је држао специјални мастер клас (Фото: Анђелко Васиљевић)

Сергеја Полуњина, балетског уметника светске славе у Србији добро познајемо, играо је за публику у Народном позоришту више пута, пружио је прилику домаћим играчима да се представе у свету, има од пре неколико година и наш пасош, а основао је и Фондацију за помоћ младим талентима. Овог пута, вечерас од 20 часова у Плавој дворани Сава центра на програму је, како најављују организатори, „сензационалан балет” са Сергејом Полуњином у представи „Распућин”, у оквиру фестивала „Вечери опере и балета”. То је јединствена прилика у региону да се погледа овај комад, који је већ игран на значајним светским сценама. Кореографију за поменути савремени балет, у ком учествује пет играча, потписује Јука Оиши, а њено дело „Посвећење” са Полуњином смо такође гледали у престоничком националном театру. Музику је компоновао Кирил Рихтер, сценограф је Ото Бубеничек, костимограф Уљана Сергејенко, а дизајнер светла Давид Мисакјан. У насловној улози је Сергеј Полуњин, уз њега играју Џона Кук (принц Феликс Јусупов), Алексеј Љубимов (цар Николај II), Елена Полуњин (царица Александра Фјодоровна) и Јаромир Фураев (царевић Алексеј). Улогу царевића Алексеја у свету је својевремено играо и наш млади Ђорђе Каленић са великим успехом.

Сергеј Полуњин припада интригантним балетским звездама, пореде га са Нижинским, Нурејевим и Баришњиковим. Школовао се у Украјини где је и рођен, затим и у Великој Британији. Био је члан британског Краљевског балета на Ковент Гардену, а са само 19 година постао је најмлађи првак у историји те куће. Одиграо је готово све водеће улоге у класичним балетима, у најзначајнијим светским позориштима.

Страна критика га описује речима: „Полуњин има нешто више од виртуозности и технике, он има бес и интензитет који вас хипнотизира и плени тако да не можете да престанете да га гледате.”

Јука Оиши, кореографкиња, некадашња балерина Театра у Хамбургу, о представи „Распућин” рекла је иностраним новинарима да је „сама кореографисала своје виђење познате приче, покушавајући да разуме осећања сваког од ликова и приказујући их у јасним сликама”.

Потом је навела:

– Зато сам одлучила да позорница буде шаховска табла, пошто су многи играчи у овој драми били и јаки и слаби у различитим моментима. Да, и Распућин је понекад био главни играч, а понекад пион.

Полуњин је додао да је Оиши читала књиге о Распућину и инспирисала ју је идеја да прикаже два доминантна аспекта његовог карактера, као свештеника и развратника.

– Док сам радио на том лику, желео сам да прикажем Распућинову тамну страну, али и светлост која је у њему постојала – истицао је често у сусрету са новинарима славни играч.

– Срећан сам што ћу наступити у Србији, то је за мене специјално место, а и ваши људи су специфични – говорио је Полуњин, током претходних гостовања у нашој земљи. Као најмлађи првак Краљевског балета у Лондону, играо је нештедимице у овој кући и онда рекао – не. Указао је на тежак положај балетских играча у свету који се брзо и лако потроше током кратке каријере, а остану без адекватне награде, уколико упоредимо њихове зараде са примањима спортиста. Настојао је да промени правила и услове рада у свету балета. На пољу филма, сарађивао је са Кенетом Браном и Рејфом Фајнсом, који га је укључио у своје остварење „Бела врана”.

Када смо својевремено упитали Полуњина да за „Политику” каже какав однос има према тројици великих руских балетских уметника као што су Михаил Баришњиков, Рудолф Нурејев и Вацлав Нижински, он је одговорио :

– Сва три играча које помињете су имали удео у мом животу, они су били најбољи у њиховим генерацијама. Техника Баришњикова је отелотворена у мени. Новац који је Нурејев оставио својој фондацији и мени је значио, јер су они платили моје школовање у Лондону. Био сам веома срећан што сам могао са Рејфом Фајнсом да радим у оквиру филма посвећеног Нурејеву. Овај пројекат је био нешто посебно за све учеснике у њему. А Нижински је неко ко има веома велику улогу у мом садашњем животу, зато што играм балет који је посвећен њему, тако да кроз тај плес могу да га осетим и оживим.

Публику је освојио наступима у минхенској Државној опери, Бољшом театру, позоришту Станиславски у Москви, лондонској Ројал опери, миланској Скали, Маријинском театру у Санкт Петербургу. Велику популарност је стекао након објављивања видеа „Take me to Church” на музику Ендрјуа Хозијера, у режији Дејвида Лашапела.
Полуњин сматра да уметност припада свима и познат је и по борби да се класичан балет извуче из елитистичких кругова.

– Имам јасну визију шта треба учинити да би се нешто у балету променило. То није лако објаснити у неколико речи, али оно најважније јесте да ја стварам тим, пун великих визионара са којим ћу заједно створити нови модел рада у свету балета. Бити слободан и осећати се тако је оно чему тежим и што желим за све људе – рекао је за „Политику” током једног од прошлих боравака у нашој земљи.

Зато је и логично што је овај велики уметник одржао специјални мастер клас полазницима завршних разреда балетске школе „Лујо Давичо”, а у публици су били и ученици других балетских школа из Србије. Овај значајан сусрет одвијао се под покровитељством компаније „Цептер”, на Великој сцени Опере и театра Мадленианум у Земуну јуче, дан пред наступ у Сава центру и тако је Полуњин испунио своју мисију – да буде отворен за младе таленте.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.