Финансијске мере неспорне, али већ касне

Посланици Народне скупштине Србије започели су јуче расправу о три финансијска закона, који су, како је рекла Диана Драгутиновић, министар финансија, одговор државе на финансијску кризу, чији су знаци почели да се осећају и код нас. Она је, као једну од најзначајнијих мера, навела повећање нивоа осигураних депозита са 3.000 на 50.000 евра по штедном улогу у једној банци. Посланици и власти и опозиције поздравили су мере, али опозиционари су их оценили као закаснеле и оптужили власт да је „одбијала све благовремене предлоге опозиције, тврдећи како се непотребно паничи и да криза неће дотаћи Србију”.

Образлажућипредлоге закона о осигурању депозита, о Агенцији за осигурање депозита и о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, Диана Драгутиновић казала је да држава мора да реагује свеобухватним мерама и да влада и Народна банка Србије морају координирано да раде како би се светска финансијска криза што мање осетила код нас. Према њеним речима „најзначајнија новина је то што се осигурани износ депозита односи и на физичка лица и на предузетнике и на мала и средња предузећа, чиме се доприноси финансијској стабилности на тржишту”.

Она је рекла да је било замерки што је повећан лимит за гарантовани депозит на 50.000 евра, да је предлаган мањи износ и објаснила да се у свету реагује на овакву кризу на два начина: великом обавезном резервом или фондом за осигурање депозита. Диана Драгутиновић је истакла: „Ми имамо оба начина. Што се тиче промена у законима о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање и о Агенцији за осигурање депозита, оне су биле неопходне, јер се, на неки начин, могло схватити да су заштићене само банке у државним рукама. Овим променама се прецизира да се заштита односи на цео финансијски сектор”.

Баш ниједан учесник у расправи није спорио неопходност предузимања мера, али док су посланици владајуће коалиције, углавном, хвалили мере, опозиција је указивала на то да су оне закаснеле, али је тражила и објашњења за неке, како су истицали, нејасне предлоге.

Зоран Касаловић (СПС) казао је да грађани наше земље немају разлога за панику и бригу и да влада предложеним мерама показује да не држи главу у песку, већ „нуди решења унапред са циљем да се предупреди могући потрес и лоши сценарији, а чињеница је и то да је Србија тренутно држава у којој штедиша може да подигне, кад хоће, пун износ штедње у банци”.

Раде Обрадовић (ДСС) казао је да ДСС, у сваком случају, поздравља сет ових закона и додао: „Морам да кажем да је на свему ономе на чему је инсистирао ММФ, инсистирала и опозиција, али власт није хтела да чује опозицију. ДСС је предлагао да формирамо комисију да се бави аспектима могуће кризе и мерама које треба предузети, јер да би се смањили ефекти кризе морају бити ангажовани сви фактори у земљи. Предложили смо и да се размисли о, евентуалној, позајмици од ММФ-а којом би се обезбеђивала стабилност курса, али министарка Диана Драгутиновић је рекла да нећемо тражити средства, а два дана касније је објављено да се већ преговара о позајмици којом би се бранио буџет. Није ми јасно да је проблем чути опозицију и неке њене предлоге”.

Чедомир Јовановић (ЛДП) казао је да је влада са великим закашњењем промовисала пакет мера, подсетио да је ЛДП предлагао пре месец дана повећање осигураног депозита, а влада тврдила да криза до нас неће ни стићи и додао да је образложење закона тужно, јер се наводи да се доноси „због потребе хармонизације домаћег законодавства са законодавством земаља у окружењу и у ЕУ”. Према Јовановићевим речима, држава показује амбицију да штеди тако што ће грађанима стезати каиш, али не и себи.

Милорад Буха (СРС) казао је да ће банке у Србији имати мање средстава које ће „упумпавати у у привреду, него оне на западу, код њих ће, према проценама економиста, криза трајати годину-две дана и они из рецесије излазе, а код нас ће та рецесија потрајати”.

Пре почетка дебате о овим законима, посланици су завршили начелни претрес Предлога закона о јавним набавкама.