„Тишма павиљон” – музеј на отвореном у Дистрикту

Нови Сад – „Калеидоскоп културе” у Новом Саду улази у своју другу недељу, посвећену књижевности, када ће се Дистрикт претворити, како најављује Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе”, у велики музеј на отвореном у част Александру Тишми.

Креативни дистрикт је просторна целина напуштене фабрике на Булевару деспота Стефана код Лиманског парка, пренамењена у просторе за културу, са објектима чији данашњи називи такође подсећају на то да је ово некада била индустријска делатност.

У њему ће се „Тишма павиљон”, за кога Фондација наводи да је јединствени новомедијски догађај, одржати 13. и 14. септембра. Пред посетиоцима биће изложбе, представе, разговорима са награђиваним писцима, размена књига и други програми.

Оба дана од 19 часова биће отворена интерактивна изложба „Употреба човека” (објекат „Производња” у Дистрикту). Симболички ће приказати, како се наводи, универзално искуство рата кроз три целине, водећи нас од предратног, релативно мирног периода, у атмосферу логора и деструкције, до послератног доба, кроз трансформацију колективног и индивидуалног доживљаја и искуства.

На импозантно стваралаштво овог аутора осврће се и фактографска изложба „Сећај се заувек: Александар Тишма” (објекат „Менза”).

У петак, 13. септембра, стиже представа „Употреба човека” Александра Тишме у драматизацији Федора Шилија и Бориса Лијешевића. У представи ће наступити неколико глумаца који ће, како се наводи, лако и наочиглед прелазити из лика у лик и не скривајући процес стварања ситуација, како би ову огромну епску причу о рату и човеку учинили сценски једноставном и значењски и наративно сагледивом.

У суботу, 14. септембра, од 21 час биће приказана плесна представа „Кора”, инспирисана романом „Вере и завере” Александра Тишме, извешће је плесачи КУД-а „Вук Караџић” из Темерина. Уз елементе савременог и традиционалног плеса, ова представа прича причу из прошлости Новог Сада, говорећи о људима чији је живот и идентитет промењен ратним дешавањима, али и истражује вечиту дилему: шта то у човеку превагне да из њега проклија зло, а могло је бити добро”.

Гостујући писци биће истакнута списатељица Румена Бужаровска (13. септембра) и добитник НИН-ове награде Стево Грабовац (14. септембра). Најављено је да ће они говорити о једном од највећих српских књижевника Александру Тишми (објекат „Биро”, 20 сати).

Књижевни програм „Заједно сами” (објекат „Складиште”) доноси „Радионицу креативног писања кратке приче” коју ће водити Дубравка Ребић и Александар Танурџић (13. септембра, 18 сати). За учешће је неопходна пријава. Сутрадан у исто време следи разговор са ауторима о романима „Лакримаријум”, „Ноћ пре пада у реку”, „Бунтовница у сенци” и „Родна груда”, а истраживаће се мотив идентитета и припадности у овим делима.

Уметничка поставка „Сећања са тавана” (објекат „Радионица”, 19 сати) употребом различитих облика архиве (касете, писма, фотографије…) истражује технике стварања идентитета особе.

Посетиоце очекују и сценски програми који ће оживети Тишмино дело, као што су уметничке инсталације „Књиге о Бламу”, „Без крика”, „Најгоре ноћи”, „Насиља”, „Капоа, „Употребе човека”, „Које волимо”, „За црном девојком”, „Ибкине Куће”, „Вера и завера”, „Дневника”, „Повратака миру”, „Око своје осе”, „Школе безбожништва”, „Сећај се вечкрат на Вали” и драме „Цена лажи”.

Размена књига је испред објекта СПЕНС-а у Дистрикту од 19 сати. Идеја размене је да књиге које некоме нису потребне у току догађаја пронађу свог читаоца. Улаз на све програме је слободан.

Манифестација „Калеидоскоп културе” преплиће пет врста уметности током пет недеља. Након примењене уметности и књижевности, предстоје програми извођачке уметности (20. и 21. септембар), архитектуре (27. и 28) и визуелне уметности (4 и 5. октобар).

Хаљине Мире Бртке у свету Суровог

Посетиоци су у првој недељи „Калеидоскопа” могли да виде, између осталог, модни спектакл „Свет Суровог: Мира Бртка”, аутора Павела Суровог из Кисача, модног фотографа и графичког дизајнера. Кроз модну ревију и фотографије великог формата, „свет Суровог” фокусиран је на етно-креације Мире Бртке, свестране уметнице пореклом из Старе Пазове, на њене познате хаљине које интерпретира из свог естетског и филозофског угла, додајући моделима украсе за главу, капице, вунене и чипкане чарапе, ципеле и накит, што их носе словачке девојке и жене из његовог окружења, али су ту и реквизити, попут мачева и трозубаца, из магичног света уметника.