Успех мерим по томе колико нас музика спаја као браћу

Публика у Београду имаће јединствену прилику да ужива у музици највећих светских хитова холивудске кинематографије на концерту „Холивуд у Србији” 21. септембра у МТС дворани. Том приликом Српски симфонијски оркестар под диригентском палицом Американке Џејн Браун извешће музику из филмова „Јадници”, „Титаник”, Пирати са Кариба” и других, уз вокалне дуете и соло извођења. Тим поводом разговарали смо са диригенткињом Џејн Браун.

Шта публика у Београду може да очекује на концерту 21. септембра?

Овај концерт „Холивуд у Србији” биће испуњен читавим спектром људских емоција, тако добро приказаних у филмској музици – узбуђење, туга, страст, права љубав, хумор, породичне вредности, паралишући страх, борба за превазилажење огромних неспоразума, миран спокој и узвишени врхунац. Свираћемо музику најширег спектра – заиста понешто за свакога: авантуру, научну фантастику, народне вредности, цртане и шпијунске филмове, мјузикле и све између.

Какви су ваши утисци о Српском симфонијском оркестру и каква је била сарадња са његовим члановима?

Музичари Српског симфонијског оркестра су вољни да раде, весели, професионалци највишег калибра. Са њима је апсолутно задовољство радити! Очигледно уживају у заједничком раду и музицирају са страшћу.

Почели сте своју каријеру диригујући симфонијским оркестром у пролеће 2001, а 2022. године сте докторирали оркестарско дириговање на Универзитету Невада, у Лас Вегасу. Шта бисте посебно издвојили као значајно професионално достигнуће?

На ово је тешко одговорити. Иако сам имала прилику да упознам људе и да диригујем бројним финим ансамблима широм света и да будемо дубоко дирнути музиком коју смо направили заједно у тим приликама, сматрам да је мој најзначајнији професионални рад заправо настава музике за децу. Волим да гледам како им очи светле када први пут могу да одсвирају песму на новом инструменту или када музика први пут заиста дирне њихову душу. Моја љубав према људима и музици је оно што ме покреће.  Верујем да су то ствари које сви делимо, без обзира на то где живимо у свету. Овако ја мерим успех: колико нас музика спаја као браћу и пријатеље. Претпостављам да је моје најзначајније достигнуће завршетак доктората док истовремено вршим значајан утицај као наставник музике и диригент оркестра.

Које све квалитете диригент мора да поседује, поред талента и великог рада?

Бити диригент је сложен, али врло задовољавајући животни посао. Јуриј Симонов је рекао да је дириговање „професија за другу половину живота”. Иако диригент често осећа свој „позив” у раном добу живота, заиста су потребне деценије рада и искуства, укључујући дубоко и често проучавање партитура, овладавање оркестрацијом, теорију, музичку форму и музички израз, дубину и ширину разумевања, различите стилове, жанрове,  композиторе и периоде музике, развој ефикасних проба, посматрање најширег могућег спектра стилова, интерпретације и технике дириговања, лекције и разговоре са великанима, честу медитацију и интроспекцију, развој сопствене самосвести и међуљудских перцепција, позитивност, милост и великодушност чак и у најизазовнијим ситуацијама, пословност, маркетинг и лидерство, стрпљење, добру дозу безбрижног хумора и дечју зачуђеност о уметности, свету и животу.

Колику слободу диригент има у тумачењу музичких дела?

Наше тумачење мора бити рођено из проучавања онога што је традиционално и уобичајено, као и онога што јесте могуће и што покреће уметничку машту како би сваки комад оживео, али увек са добрим укусом. Иако диригент има част и одговорност да интерпретира партитуру, увек мора да балансира између жеља композитора - које су најважније – и оним што музичари могу да постигну у ограниченом времену, укључујући и оно што узбурка нашу душу магијом нарације музике.

Шта је оно што вас у вашем послу највише радује, да ли су то пробе и тумачење дела или излазак пред публику са извођачима?

И једно и друго ми се јако свиђа! Оживљавање музике као пролазне, блиставе уметничке форме и дељење са публиком је велико  задовољство. То је, такође, као да играте стони тенис са 30 различитих људи истовремено и покушавате да задржите све лопте у ваздуху, крећући се у правцу у ком би требало да иду. Дефинитивно је то изазов који понекад захтева смелост и храброст, велику осетљивост, уверење и прави баланс понизности и самопоуздања. Морам да кажем, међутим, да је сарадња и радост рада раме уз раме са фантастичним музичарима у обликовању музике и истраживању могућности на пробама једна од најугоднијих ствари које радим.