Uspeh merim po tome koliko nas muzika spaja kao braću

Publika u Beogradu imaće jedinstvenu priliku da uživa u muzici najvećih svetskih hitova holivudske kinematografije na koncertu „Holivud u Srbiji” 21. septembra u MTS dvorani. Tom prilikom Srpski simfonijski orkestar pod dirigentskom palicom Amerikanke Džejn Braun izvešće muziku iz filmova „Jadnici”, „Titanik”, Pirati sa Kariba” i drugih, uz vokalne duete i solo izvođenja. Tim povodom razgovarali smo sa dirigentkinjom Džejn Braun.

Šta publika u Beogradu može da očekuje na koncertu 21. septembra?

Ovaj koncert „Holivud u Srbiji” biće ispunjen čitavim spektrom ljudskih emocija, tako dobro prikazanih u filmskoj muzici – uzbuđenje, tuga, strast, prava ljubav, humor, porodične vrednosti, parališući strah, borba za prevazilaženje ogromnih nesporazuma, miran spokoj i uzvišeni vrhunac. Sviraćemo muziku najšireg spektra – zaista ponešto za svakoga: avanturu, naučnu fantastiku, narodne vrednosti, crtane i špijunske filmove, mjuzikle i sve između.

Kakvi su vaši utisci o Srpskom simfonijskom orkestru i kakva je bila saradnja sa njegovim članovima?

Muzičari Srpskog simfonijskog orkestra su voljni da rade, veseli, profesionalci najvišeg kalibra. Sa njima je apsolutno zadovoljstvo raditi! Očigledno uživaju u zajedničkom radu i muziciraju sa strašću.

Počeli ste svoju karijeru dirigujući simfonijskim orkestrom u proleće 2001, a 2022. godine ste doktorirali orkestarsko dirigovanje na Univerzitetu Nevada, u Las Vegasu. Šta biste posebno izdvojili kao značajno profesionalno dostignuće?

Na ovo je teško odgovoriti. Iako sam imala priliku da upoznam ljude i da dirigujem brojnim finim ansamblima širom sveta i da budemo duboko dirnuti muzikom koju smo napravili zajedno u tim prilikama, smatram da je moj najznačajniji profesionalni rad zapravo nastava muzike za decu. Volim da gledam kako im oči svetle kada prvi put mogu da odsviraju pesmu na novom instrumentu ili kada muzika prvi put zaista dirne njihovu dušu. Moja ljubav prema ljudima i muzici je ono što me pokreće.  Verujem da su to stvari koje svi delimo, bez obzira na to gde živimo u svetu. Ovako ja merim uspeh: koliko nas muzika spaja kao braću i prijatelje. Pretpostavljam da je moje najznačajnije dostignuće završetak doktorata dok istovremeno vršim značajan uticaj kao nastavnik muzike i dirigent orkestra.

Koje sve kvalitete dirigent mora da poseduje, pored talenta i velikog rada?

Biti dirigent je složen, ali vrlo zadovoljavajući životni posao. Jurij Simonov je rekao da je dirigovanje „profesija za drugu polovinu života”. Iako dirigent često oseća svoj „poziv” u ranom dobu života, zaista su potrebne decenije rada i iskustva, uključujući duboko i često proučavanje partitura, ovladavanje orkestracijom, teoriju, muzičku formu i muzički izraz, dubinu i širinu razumevanja, različite stilove, žanrove,  kompozitore i periode muzike, razvoj efikasnih proba, posmatranje najšireg mogućeg spektra stilova, interpretacije i tehnike dirigovanja, lekcije i razgovore sa velikanima, čestu meditaciju i introspekciju, razvoj sopstvene samosvesti i međuljudskih percepcija, pozitivnost, milost i velikodušnost čak i u najizazovnijim situacijama, poslovnost, marketing i liderstvo, strpljenje, dobru dozu bezbrižnog humora i dečju začuđenost o umetnosti, svetu i životu.

Koliku slobodu dirigent ima u tumačenju muzičkih dela?

Naše tumačenje mora biti rođeno iz proučavanja onoga što je tradicionalno i uobičajeno, kao i onoga što jeste moguće i što pokreće umetničku maštu kako bi svaki komad oživeo, ali uvek sa dobrim ukusom. Iako dirigent ima čast i odgovornost da interpretira partituru, uvek mora da balansira između želja kompozitora - koje su najvažnije – i onim što muzičari mogu da postignu u ograničenom vremenu, uključujući i ono što uzburka našu dušu magijom naracije muzike.

Šta je ono što vas u vašem poslu najviše raduje, da li su to probe i tumačenje dela ili izlazak pred publiku sa izvođačima?

I jedno i drugo mi se jako sviđa! Oživljavanje muzike kao prolazne, blistave umetničke forme i deljenje sa publikom je veliko  zadovoljstvo. To je, takođe, kao da igrate stoni tenis sa 30 različitih ljudi istovremeno i pokušavate da zadržite sve lopte u vazduhu, krećući se u pravcu u kom bi trebalo da idu. Definitivno je to izazov koji ponekad zahteva smelost i hrabrost, veliku osetljivost, uverenje i pravi balans poniznosti i samopouzdanja. Moram da kažem, međutim, da je saradnja i radost rada rame uz rame sa fantastičnim muzičarima u oblikovanju muzike i istraživanju mogućnosti na probama jedna od najugodnijih stvari koje radim.