Шамар који је постао историја

Хамбуршки „Шпигл” је ових дана подсетио на један догађај од пре четири деценије чији главни актери су били тадашњи западнонемачки канцелар Курт Георг Кисингер (ЦДУ) и дотад непозната студенткиња Беате Аугусте Кларсфелд, рођена Кинцел. У том чину шеф владе је доживео велику јавну бламажу, а студенткиња – светску славу.

Све се збило сасвим неочекивано. Приликом конгреса Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) новембра 1968. у Берлину, у маси „ловаца на аутограме” нашла се и млада студенткиња, удата за једног Француза, чији је отац страдао у Аушвицу. Пришла је канцелару и – опалила му шамар.

Тај шамар, и демонстративан гест младе жене, која је тиме хтела, како је потом објаснила, да покаже како, ето, има Немаца који се не мире са чињеницом да се на најважнијем политичком положају у земљи налази бивши нациста, ушао је у историју!

Беате Кларсфелд је постала наједном позната широм света. Постала је икона бунтовне шездесетосмашке студентске младежи, слављена у левичарским круговима и међу критички настројеним немачким интелектуалцима. Остало је забележено да је, ганут њеним одважним поступком, чувени писац, нобеловац, Хајнрих Бел храброј студенткињи послао букет црвених ружа.

Покушавајући да из велике бламаже, и штете, извуче бар неку корист, канцелар Кисингер се, у почетку, понео каваљерски. Саопштио је како не жели да тужи „једну даму”, чак и кад је она предузела „физички атак” против њега. Касније је попустио под притиском своје околине. Беате Кларсфелд је изведена пред суд. Осуђена је на годину дана затвора. Под снажним притиском светске јавности, казна је нешто касније преиначена у четири месеца – условно.

То са шамаром није, истина, био први сусрет студенткиње и канцелара. Неколико месеци пре овог „блиског”, који се завршио шамаром, догодио се инцидент у Бону: Беате Кларсфелд је, са трибине за публику, у дворани Бундестага прекинула Кисингеров говор посланицима повицима да он, као нациста, „треба да поднесе оставку”. И тада је свет обиграла фотографија на којој се види како човек из обезбеђења изводи младу жену из дворане држећи јој чврсто шаку на устима!

Курт Георг Кисингер је заиста био члан нацистичке странке. Његова партијска књижица носила је број 2633930. Од 1943. године био је заменик шефа за радио-пропаганду у Рибентроповом министарству спољних послова. На положај шефа владе дошао је после Лудвига Ерхарда.

„Шпигл” открива, у подсећању на ове догађаје од пре четрдесет година, и занимљиве детаље из архива америчке федералне полиције који су недавно постали доступни јавности. У њима су остали трагови паничне реакције немачких полицијских власти, а и Кисингера, настале поводом вести пристиглих дипломатским каналима да ће се Беате Кларсфелд наћи у Америци управо у време, већ утаначене, посете Вашингтону.

Агенти из канцеларовог обезбеђења, међу којима је било највише оних који су стицали искуство као есесовци или припадници Гестапоа, обратили су се колегама из америчке федералне полиције са захтевом да Беате Кларсфелд у време Кисингерове посете буде – ухапшена!

Американци су тај захтев, како се види из тајних архива, глатко одбили, објашњавајући да би Кларсфелдову могли да стрпају иза браве само ако прекрши (амерички) закон.

Очигледно обавештен да је захтев његовог обезбеђења био узалудан, сам канцелар је, у поверљивом разговору са америчким амбасадором у Бону, молио да се Кларсфелдова обавезно, током посете, држи подаље од њега.

Испоставило се да је паничан страх био безразложан: Кларсфелдова није отпутовала у САД. Сада шездесетдеветогодишња дама се не сећа због чега. На приче о њеном могућном хапшењу, на захтев Кисингерових људи, пркосно каже: „То би му се тек вратило као бумеранг. Одјек мог хапшења био би огроман”...