Šamar koji je postao istorija

Hamburški „Špigl” je ovih dana podsetio na jedan događaj od pre četiri decenije čiji glavni akteri su bili tadašnji zapadnonemački kancelar Kurt Georg Kisinger (CDU) i dotad nepoznata studentkinja Beate Auguste Klarsfeld, rođena Kincel. U tom činu šef vlade je doživeo veliku javnu blamažu, a studentkinja – svetsku slavu.

Sve se zbilo sasvim neočekivano. Prilikom kongresa Hrišćansko-demokratske unije (CDU) novembra 1968. u Berlinu, u masi „lovaca na autograme” našla se i mlada studentkinja, udata za jednog Francuza, čiji je otac stradao u Aušvicu. Prišla je kancelaru i – opalila mu šamar.

Taj šamar, i demonstrativan gest mlade žene, koja je time htela, kako je potom objasnila, da pokaže kako, eto, ima Nemaca koji se ne mire sa činjenicom da se na najvažnijem političkom položaju u zemlji nalazi bivši nacista, ušao je u istoriju!

Beate Klarsfeld je postala najednom poznata širom sveta. Postala je ikona buntovne šezdesetosmaške studentske mladeži, slavljena u levičarskim krugovima i među kritički nastrojenim nemačkim intelektualcima. Ostalo je zabeleženo da je, ganut njenim odvažnim postupkom, čuveni pisac, nobelovac, Hajnrih Bel hrabroj studentkinji poslao buket crvenih ruža.

Pokušavajući da iz velike blamaže, i štete, izvuče bar neku korist, kancelar Kisinger se, u početku, poneo kavaljerski. Saopštio je kako ne želi da tuži „jednu damu”, čak i kad je ona preduzela „fizički atak” protiv njega. Kasnije je popustio pod pritiskom svoje okoline. Beate Klarsfeld je izvedena pred sud. Osuđena je na godinu dana zatvora. Pod snažnim pritiskom svetske javnosti, kazna je nešto kasnije preinačena u četiri meseca – uslovno.

To sa šamarom nije, istina, bio prvi susret studentkinje i kancelara. Nekoliko meseci pre ovog „bliskog”, koji se završio šamarom, dogodio se incident u Bonu: Beate Klarsfeld je, sa tribine za publiku, u dvorani Bundestaga prekinula Kisingerov govor poslanicima povicima da on, kao nacista, „treba da podnese ostavku”. I tada je svet obigrala fotografija na kojoj se vidi kako čovek iz obezbeđenja izvodi mladu ženu iz dvorane držeći joj čvrsto šaku na ustima!

Kurt Georg Kisinger je zaista bio član nacističke stranke. Njegova partijska knjižica nosila je broj 2633930. Od 1943. godine bio je zamenik šefa za radio-propagandu u Ribentropovom ministarstvu spoljnih poslova. Na položaj šefa vlade došao je posle Ludviga Erharda.

„Špigl” otkriva, u podsećanju na ove događaje od pre četrdeset godina, i zanimljive detalje iz arhiva američke federalne policije koji su nedavno postali dostupni javnosti. U njima su ostali tragovi panične reakcije nemačkih policijskih vlasti, a i Kisingera, nastale povodom vesti pristiglih diplomatskim kanalima da će se Beate Klarsfeld naći u Americi upravo u vreme, već utanačene, posete Vašingtonu.

Agenti iz kancelarovog obezbeđenja, među kojima je bilo najviše onih koji su sticali iskustvo kao esesovci ili pripadnici Gestapoa, obratili su se kolegama iz američke federalne policije sa zahtevom da Beate Klarsfeld u vreme Kisingerove posete bude – uhapšena!

Amerikanci su taj zahtev, kako se vidi iz tajnih arhiva, glatko odbili, objašnjavajući da bi Klarsfeldovu mogli da strpaju iza brave samo ako prekrši (američki) zakon.

Očigledno obavešten da je zahtev njegovog obezbeđenja bio uzaludan, sam kancelar je, u poverljivom razgovoru sa američkim ambasadorom u Bonu, molio da se Klarsfeldova obavezno, tokom posete, drži podalje od njega.

Ispostavilo se da je paničan strah bio bezrazložan: Klarsfeldova nije otputovala u SAD. Sada šezdesetdevetogodišnja dama se ne seća zbog čega. Na priče o njenom mogućnom hapšenju, na zahtev Kisingerovih ljudi, prkosno kaže: „To bi mu se tek vratilo kao bumerang. Odjek mog hapšenja bio bi ogroman”...