,,Фрижидер” греје најстарију кућу у Краљеву

Краљево – Зграда духовног центра Жичке епархије саграђена је 1831. године, у њој је још кнез коначио, најстарија је у Краљеву а по много чему је и – најмодернија. Последњих година овде уче будући уметници, зује компјутери, говоре се страни језици..., а од прошле зиме се загрева штедљивим и еколошким системом, опремом најновије технологије.

Зграда са спратом сада носи име владике Николаја Велимировића, а налази се усред парка, покрај краљевачког Трга Светог Саве. Њу је саградио тадашњи кнез пожешке нахије Васа Поповић, тражећи претходно дозволу од великог кнеза Милоша коме се обратио уз образложење скупио сам мало јапије и хтео бих да конак саградим”. Рекло би се да јапије није било баш мало, судећи по томе да се кућа од око 400 квадрата и данас сматра прилично комфорном. Коју годину касније, објекат је постао и владичански двор, одакле је владика Јоаникије столовао Жичком епархијом. Било је то и седиште епархије у време владике Николаја, а приликом посете овом месту, ту је дочекан и краљ Милан Обреновић, да би се сутрадан сагласио да ова варош своје турско име промени у – Краљево.

Након периода у коме је била музеј, зграда је од пре неколико година поново под црквеном управом. Поред редовних богослужења, ту је сада богата књижара, простор у коме се одржавају бесплатни курсеви православног дубореза, обука за компјутере, за учење страних језика...

Све то понајвише захваљујући залагању мјестобјуститеља (чувара светиње) протођакона Радоша Младеновића, свештеника отвореног за све новине модерног доба које људски живот унапређују. Тако се, рецимо, у овој епархији још пре две деценије на компјутеру припремало штампање светих књига, а најновији „модни хит” у кућу духовног центра је уведен прошле зиме.. Наиме, овде су увели модеран систем грејања, нарочито познат у Скандинавији. Реч је о опреми произведеној у Шведској коју су увезли и уградили стручњаци овдашњег предузећа „Сканд имепекс”. Урађено је то по договору и уз услов „да се систем угради а да га Центар плати ако се исплати, а ако не, онда следи повраћај грејања у пређашње стање”. Већ после провере током лањске зиме, опрема је плаћена, јер су се, како нам рече протођакон Радош Младеновић, грејали „упола јефтиније него на дрва и џабе имали преко целе године загрејану воду, па су бојлере чак били демонтирали”.

Од Стејпана Мађара, представника поменуте фирме, дознајемо да је реч о систему грејања који, поједностављено речено, функционише обрнуто од фрижидера. Користи се топлота у земљи на дубини од једног метра, где је укопано 200 матера цеви. Кроз њих се креће фреон, који се од топлоте земље и под притиском загрева до скоро стотину степени. Ту топлоту онда „предаје” специјалном резервоару где се греје вода коју топлотне пумпе потискују у радијаторе. Кад преда топлоту, фреон се охлади и читав круг се поново обнавља. Струја се, заправо, највише троши за покретање пумпи. Све ово функционише аутоматски, а уштеда је, кажу, чак и осамдесет одсто у поређењу са грејањем на дрва и угаљ, ако се овом систему додају и соларни панели.

М. Дугалић