Видљивост жена у архивској грађи

Суботица – Конференција „Архивски дан” одржава се по 17. пут и у Суботици је окупила више десетина архивиста и проучавалаца историје из региона.

Овогодишњи скуп одвија се под насловом „Положај жена у архивској грађи” и ова тема привукла је велики број истраживача.

„Овога пута ми говоримо о друштвеном положају жена у одређеним историјским периодима. Могло би се рећи да је последњих 10 година и у данашњем тренутку актуелно питање положаја жена, па је занимљиво видети какав је био њихов статус у ранијим периодима. Морам да приметим да никада нисмо имали толико најава заинтересованих излагача, а уважавајући објективне околности уврстили смо 10 реферата. Језик архивиста је универзалан, ми се разумемо и заједничко нам је да сада сви имамо фокус на овој теми: положају жена. Занимљиво је и то рећи да од 10 реферата излагаће само један архивиста, и имамо девет архивисткиња”, каже Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици.

Међу излагачима су архивисте из Србије, Мађарске, Хрватске и први пут из Црне Горе.

Скуп је отворен излагањем др Јожефа Ђенешија из Жупанијског архива Бач – Кишкун у Кечкемету, потом је свој рад о доприносу Розике Швимер женском покрету представила др Маргарета Башарагин, о жупанијским бабицама из фонда Тамишке жупаније говорила је Загорка Авакумовић из Архива Војводине, о женским улогама на основу докумената из 18. и 19. века излагао је Геза Чока из Мађарског националног архива, а Сандра Марковић из Државног архива Црне Горе говорила је о видљивости жена у архивској грађи у Подгорици. Др Мелина Рокаи са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду пажњу је посветила Елизабети Силађи, племкињи и супрузи Јанка Хуњадија. Како је изгледао положај жена у првој половини 20. века кроз грађу библиотеке говорила је Агнеш Немет, из Архива града Будимпеште, а из Историјског архива Београда Мирјана Миленковић је говорила о женама и женским удружењима у документима ове институције. Тему о судбини јеврејских жена кроз списе Калочке надбискупије обрадила је Адел Лакатош, а Софија Бабић из Историјског архива Зрењанина о добротворним удружењима у Великом Бечкереку до 1914. године. Др Влатка Лемић, архивска саветница Свеучилишта у Загребу говорила је на тему жена у академској заједници.

„Тема истраживања историје и укључивања жена у поједина научна подручја врло је актуелна, и за разлику од општих државних архива где се скупљају све врсте грађе, архиви научних установа су врло специфични и хтела сам дати приказ тих научних и академских архива. Када радите монографије неког научног подручја, овде налазите документе ко су биле прве жене у медицини, ко су биле прве жене у педагогији, ко су биле прве професорке на факултетима, када су прве студенткиње кренуле на јавне универзитете, ко је жена која је први пут докторирала. То су теме које се без тих научних академских архива не могу истраживати. Свеучилиште у Загребу има традицију 355 година, једно је од најстаријих свеучилишта у југоисточној Европи, а жене су у редован образовни универзитетски ток укључене тек почетком 20. века”, каже др Влатка Лемић, архивски саветник.