Урађено 12 операција са малим резом на срцу

Лекари Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” направили су јуче још један подвиг урадивши 12 минимално инвазивних операција на срцу. Они су, распоређени у шест операционих сала, извели реконструкцију митралног залиска ендоскопским путем, замену аортног залиска, као и ендоскопско припремање вена за бајпас, а имали су и две операције урођених мана код одраслих, решавајући проблем такозваног атријалног септалног дефекта.

Овим интервенцијама уједно је обележено пет година рада Центра за минимално инвазивну хирургију овог института.

Тимови кардиохирурга, предвођени проф. др Иваном Стојановићем, управником Центра за минимално инвазивну кардиохирургију Института „Дедиње”, доц. др Слободаном Мићовићем, управником Клинике за кардиохирургију, уз асистенцију доктора Мирослава Миличића, Петра Милачића, Бранислава Стојковића, Милоша Јовановића и Игора Живковића, затим тимови анестезиолога, кардиолога, анестетичара, сестара, техничара, перфузера и инструментарки, били су јуче максимално ангажовани како би све интервенције протекле у најбољем реду.

– Не постоји операција срца без отварања грудног коша, али у минимално инвазивној хирургији тај рез је минималан и нема пресецања грудног коша. Једна од кључних предности минимално инвазивних операција је бржи опоравак. Пацијенти који пролазе кроз ове процедуре у болници проведу око четири дана, што је знатно краће у поређењу са класичним хируршким приступом. Осим тога, минимално инвазивна кардиохирургија представља операције на отвореном срцу које се изводе кроз резове смањене величине, од свега четири до пет центиметара, чиме се постиже мања оперативна траума и значајан естетски ефекат. Резови се праве кроз десну страну грудног коша, обично у другом, трећем или четвртом међуребаром простору, што омогућава смањење постоперативних болова и брже враћање свакодневним активностима – казао је проф. др Иван Стојановић, додајући да квалитет интервенције на срцу остаје исти као и код класичне хируршке методе.

Институт „Дедиње” је пионир у области минимално инвазивне хирургије код нас. Прву ендоскопску „port-access” операцију митралног залиска, у децембру 2011. године, урадио је хируршки тим на челу са проф. др Стојановићем, који је и развио програм минимално инвазивне хирургије митралног залиска у Србији.

Већ 2019. године у Институту ,,Дедиње” је и званично основан Центар за минимално инвазивну хирургију, у којем је у протеклих пет година обављено више од 500 ендоскопских операција на срцу и око 1.000 минимално инвазивних операција аортног залиска, посебно се фокусирајући на поправку митралног залиска, без убацивања страног тела, чиме је ова кућа позиционирана као једна од водећих институција у Европи.

Доц. др Слободан Мићовић, управник Клинике за кардиохирургију Института ,,Дедиње”, казао је да већ три године од када је на челу Клинике за кардиохирургију његов тим сваке године постави себи неке задатке.

– То смо учинили и ове године, и то више њих. Један је да елиминишемо листу чекања, што смо и успели пре неколико месеци. Други је да оборимо све рекорде по броју урађених операција на отвореном срцу у једној години, а то је чак 3.000. Могу да кажем да великим корацима грабимо ка том успеху. Сада смо на 2.100, а ускоро почињемо и с ванредним суботњим радом. То заиста изискује велики труд и организацију од стране клиника за анестезију, кардиохирургију, кардиологију и свих осталих служби института, јер је то тимски рад. Што се трећег задатка тиче, фокусирали смо се на даљи развој минимално инвазивне хирургије. Поносан сам на наше младе кардиохирурге, то су људи који су већ постали експерти на овом пољу и сама чињеница да је шест операционих сала радило истовремено је доказ да шест хирурга ради врло тешке и комплексне процедуре. Надам се да ће операције без тешког пресецања грудне кости постати традиција у овој кући – поручио је др Мићовић.

Институт „Дедиње” је постао и едукативни центар за минимално инвазивну аортну и бајпас хирургију, а већ више од четири године успешно се изводи и ендоскопско припремање вена за бајпас.

Проф. др Милован Бојић, директор ове установе, истакао је да је веома поносан на кардиохирурге ове установе која је, како је рекао, проносила славу института кроз његових скоро пет деценија рада и постојања.

– Данас је била милина прошетати операционим блоком ,,Дедиња” и видети даровите екипе које раде врло комплексне хируршке захвате. Институт у свом богатом репертоару има комплетан програм, али и овакав програм који пацијентима много помаже и која је за њега далеко комфорнија од отворене хирургије. Оно што је важно, када је кардиохирургија института у питању, јесте да је ово кућа која ће ове године урадити 3.000 операција на отвореном срцу, што ће бити апсолутни рекорд у Европи. Напомињем да смо ми 2019. године такав рекорд и постигли са 2.567 операција – каже др Бојић.

Институт ,,Дедиње”, додаје он, функционише не само у просторијама новог ,,свемирског брода”, какав је ,,Дедиње 2”, где имају три кардиохируршке сале и једну хибридну. Преосталих седам сала института се налазе у старој згради старој 50 година. Хируршке сале на Клиници за васкуларну хирургију, од којих две нису у функцији, старе су 50, а преостале три пуних 30 година, без икаквих улагања у досадашњем раду.

– Посебно бих истакао да је то ситуација која налаже хитну и неодложну реконструкцију ,,Дедиња 1”, који је стављен у буџет за 2025, а ја верујем да ће радови врло брзо бити започети како би сви капацитети ове куће били што пре стављени у функцију. Ова установа има хроничну бољку с простором. Ми смо се некако увек само дограђивали и реконструисали, јер се нисмо плански изграђивали. Тежићемо да се установа оваквог квалитета и након реконструкције старе зграде, због недостатка капацитета, прошири на суседну зграду за рехабилитацију, уз адекватну прерасподелу особља које тамо ради на одговарајуће место. О томе смо већ разговарали са министром здравља и он нам је за то дао обећање – истакао је проф. др Бојић, наводећи да би тек са добијањем те зграде и њеном реконструкцијом заокружили питање просторног капацитета ове куће, како би у будућности могла да одговори све већим изазовима, а они су, како је рекао, и даље веома велики.

Он подсећа да као нација константно оболевамо од болести срца и крвних судова. У томе смо и даље међу прве две-три земље у Европи, како је већ деценијама уназад.