Како се шири болест плавог језика

Болест плавог језика (БПЈ) последњи пут је пријављена 2020. године, а то је случај и са серотипом 4 новог вируса. Од ње оболевају папкари – говеда, овце, козе, јелени и ламе – и на Европу се проширила из Велике Британије. Ова болест највише се јавља у овчарству, козарству (мање код говеда) и не преноси се са животиње на животињу нити на човека. Шири се преко преносиоца вируса, инсеката из рода куликоидес – комараца, оса и мува. Инсекти убодом кроз кожу уносе узрочника болести у организам здраве животиње, а сами се заразе сишући крв оболелих животиња. Овде је реч о серотипу 3, који се шири брже од других серотипова и подтипова вируса, против којег не постоји регистрована вакцина. Зато је, кад је реч о ширењу ове болести, потребна највећа пажња. Животиње које је преболе стичу имунитет, а њихова отпорност колострумом се преноси на потомство.

Симптоми болести најуочљивији су код оваца. Инкубација у природи траје до седам дана. У акутном стању температура је повишена до 42 степена. Повишена температура траје од два до 11 дана, а у просеку шест до седам дана. Другог или трећег дана поцрвени слузокожа уста и носа уз појачањо слињење, а услед жвакања ствара се пена. Прво се из носа цеди течност која је замућена, гнојна и крвава, а кад се тај исцедак осуши, настаје краста. Слузокожа уста је отечена уз ситна крварења. У тежим случајевима језик болесне животиње је отекао, вири из уста и тамноплав је, по чему је болест и добила име. Понекад је врх језика потпуно ољуштен. Из уста животиње осећа се веома неугодан задах. Могу се јавити и појачано сузење, зажареност очних слузница и оток капака. Животиња је снуждена, не једе због промена на језику и отежано дише због промена на слузокожи носа. Слаби и мршави.

Смртност код ове болести износи од два до 30 одсто, а у тежим случајевима животиња угине за један до осам дана. Кад болест достигне врхунац јављају се промене на папцима па се оболела животиња отежано креће. Почиње да јој отпада вуна. Код говеда су ови знаци болести благи и једва уочљиви, смањена је млечност, слабије су конституције и могући су побачаји. Важна превентива је држање оваца и говеда у стаји, јер преносиоци болести мање улазе у објекте и стоку нападају најчешће кад је на паши.

Овој болести сличне су говеђа куга, слинавка и шап, богиње, заразна корица говеда и неколико других.

У Управи за ветерину при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије спроводе се надзор, мониторинг, откривање, праћење и сузбијање болести плавог језика. Дијагноза се спроводи у националној референтној лабораторији, где се детерминишу серотипови овог вируса. Код неповољне епизоолошке ситуације може се одобрити вакцинација пријемчивих животиња код одређеног серотипа вируса.

Страдимир Мартиновић,
републички ветеринарски инспектор у пензији, Врбас