Буђење буком и бесом

У нашем економском, културном и политичком животу делује нова, невидљива сила. Она је у готово свакој реклами коју видимо – од тате који остаје са бебом код куће и пере веш, док мајка одлази у град, до крупне и врло спретне клизачице која рекламира хигијенске улошке. Она је на Евровизији, где се већ унапред зна да је победник мушкарац обучен у жену са брадом или млади певач који за себе не може да каже да ли је жена или је мушкарац. Неретко помаже редитељима да са својим филмовима о животу и борби Афроамериканаца тријумфују у ноћи доделе Оскара. Та невидљива сила водила је Томаса Жолија, уметничког директора церемоније отварања Олимпијских игара, да оживи Да Винчијеву „Тајну вечеру”. Желећи да прослави љубав и разноликост, у Жолијевој верзији Исус Христ је икона ЛГБТ заједнице, а апостоли тренвестити. Она је била и у оном рингу у којем је боксер, иначе бивши мушкарац, одмеравао снаге са женама. Она је у сваком говору политичара који даје ружичаста обећања бољег, разноврснијег, еколошки прихватљивијег света.

Та сила је воук идеологија (зову је још воук култура или воук покрет) или на српском – идеологија буђења. За једне ништа друго до ново име за безазлену, политичку коректност и позив људима да буду пристојни. За друге она је нови изговор за западни, пре свега амерички империјализам, који се надвија над земљама које још увек спавају тврдим, традиционалним сном.

Настала седамдесетих година прошлог века из жеље људи да се позабаве питањем дискриминације, данас је осумњичена за заверу брисања туђе историје. Оптужена је да се претворила у своју супротност – диктатуру политичке коректности и изузетности у којој свако ко јој се успротиви бива кенселован и проглашен фашистом, без права и да се над сопственом судбином прекрсти.

Али како се, уз Косово и ратне извештаје са Блиског истока и Украјине, воук култура нашла међу важнијим темама у Србији? Једна реченица председника Александра Вучића на Самиту о будућности Уједињених нација пробудила је интересовање наше јавности:

„За разлику од многих, Србија поштује норме међународног јавног права. Истовремено, Србија је модерна земља, али није спремна да жртвује сопствене традиционалне вредности и одупираће се спољним покушајима које такозвани воук покрет намеће као највишу могућу вредност и као стање које, наводно, морамо да достигнемо у будућности”, гласила је Вучићева порука у Њујорку.

Све оно што је уследило показало је да воук идеологија више дели него што спаја, да више подгрева него што смањује страсти и контроверзе. Тако је Јелена Ђорђевић, бивша професорка Факултета политичких наука, за телевизију Н1 рекла да је „чињеница да Вучићева циљна група нема појма шта то значи”.

„И сигурна сам да ће воук постати фантастична реч која све плаши, као што је ’Шолак, Шолак, Шолак’, за кога нико од Вучићевих гласача нема појма ко је”, рекла је Јелена Ђорђевић, сада редовна професорка Универзитета Доња Горица, приватног факултета у власништву Мила Ђукановића и Веселина Вукотића.

И на сајту недељника „Време” стоји оцена да они који бирају Вучића и министарку Милицу Ђурђевић Стаменковски „вероватно не знају ни шта је то воук култура”.

Како ови манекени пробуђене идеологије нису приметили да су упали у замку дискриминације? Или је дискриминација океј ако се ради о политичким противницима?

Неколико дана пре Вучића о очувању традиционалних вредности говорио је и Владимир Путин на Међународном форуму уједињених култура у Санкт Петербургу, истакавши да је његова земља „непоколебљиво решена да одбрани своје духовно-моралне вредности” од „наметања изопачених етичких ставова”. Идеологији освешћених опиру се и Будимпешта и Пекинг, као и већина земаља БРИКС-а.

Противници воук идеологије не живе само на Истоку, ни само у земљама које су дуго биле под комунистичком чизмом. Пошто је амерички милијардер Илон Маск, власник компаније „Тесла”, „Спејс икс” и друштвене мреже „Икс”, дозволио једном од својих синова да се подвргне процедури промене пола, горко се покајао и кривца нашао у воук култури:

„У суштини, био сам преварен да потпишем документа за једног од њих – Ксавијера. То је било пре него што сам схватио шта се дешава, а код нас је трајала пандемија вируса корона, тако да је у том тренутку било доста забуне. Речено ми је да би Ксавијер могао да изврши самоубиство”, рекао је милијардер и обећао да ће, пошто је воук вирус убио његовог сина, лично он доћи главе овој идеологији.

Противници овог покрета оспоравају да је она истински глас угњетаване мањине, већ пука тежња да се докаже морална супериорност. Тврде и да ту нема мрвице жеље да се створи хетерогено друштво, већ да је посреди покушај демонстрације интелектуалне изузетности.

Због својих залагања за опстанак будности и демократски председнички кандидат Камала Харис нашла се на мети конзервативаца, укључујући и противкандидата Доналда Трампа. Њен снимак из 2017. године на којем, критикујући Трампову политику имиграције, каже да „сви морају да буду будни” данас изазива пометњу и гнев јавности.

„Узнемирим се када кажемо да ћемо затворити врата избеглицама које беже од злочина и стоје у реду две године да им се одобри избеглички статус. И ми их онда одбијемо. Побесним због тога што имамо главног тужиоца који покушава да оживи рат против дроге и мисли да је то највеће зло које је човечанство видело. Остави бакину медицинску марихуану”, казала је Камала.

Реакција на снимак од пре седам година данас се можда најбоље огледа у одговору једног корисника „Икса”: „Захваљујући вама Украјинци и илегални мигранти живе боље од већине Американаца који за то плаћају порез.„ Овај твит један је од многих који показују да је и у Америци све више антипробуђених. Згађени су над лицемерјем елите која управља империјалистичком машином, истовремено тврдећи да је посвећена вредностима слободе и толеранције. У том тону читају и противљење Трампу – не као последицу суштинског разматрања, већ као резултат културног снобизма.

Ништа мање беса не изазива ни могућност да тајни агент 007 буде жена. А шта ако буде џендерквир?