Дванаесторка на проби

Док се један ријалити шоу на екрану телевизије Б 92 ближи кулминацији, други је управо почео. Већ по терминима емитовања и учестаности приказивања, јасно је да оба не рачунају на исту публику и на исти ниво популарности.

„Операција тријумф” је екстензивна, висококомерцијална и наглашено естрадна, забављачко-трачерска врста ријалити шоа која је најближа родоначелничком, „великобратском” жанровском обрасцу.

 „Кооператива” је сабијена, строго наменска, утилитарна, с политичким претензијама смишљена серија која се служи пријемчивом формом ријалити шоа да основну идеју пласира индиректно, кроз елементе такмичења као веселе, забавне игре.

У „Операцији тријумф” млади људи такмиче се у певању, у „Кооперацији” у сналажењу општег типа. Први ће као победника имати појединца, други тим. Циљ првог је да створи нову музичку звезду, циљ другог да створи међуетничку толеранцију. У оба случаја заједнички живот у групи представља својеврстан изазов и прилика је да се испоље и скривене особине личности. У оба случаја, такође, учесници догађаја, младићи и девојке, приказали су се у уводу као способни, самоуверени, амбициозни, спремни да се за животни успех боре и поштено надмећу. „Операција тријумф” убрзо је показала извесне слабости карактера, ситничавост, завист, свађалачке пориве, па и недостатак пристојности појединих такмичара. Ваља се надати да пробрани учесници „Кооперативе” неће подлећи искушењима ниских страсти, а сасвим је сигурно да, ако тога и буде, гледаоци неће бити позвани за сведоке. Јер, док у „Операцији тријумф” етничка измешаност (Срби, Хрвати, Македонци, Црногорци, Босанци) служи највише томе да регионално прошири подручје гледаности (па тиме и зараду), у „Кооперативи” је спој Срба и Албанаца (уз једну Мађарицу и једног Турчина, колико да би се потцртао принцип), сама суштина подухвата. Док у „Операцији тријумф” сукоби међу учесницима и „скандали” служе пожељном подизању тензија и навијачких узбуђења, у „Кооперативи” се тражи ширење позитивних емоција и очекује одашиљање порука о пријатељству, сарадњи, солидарности. На моралну а не на материјалну, зараду овде се једино рачуна јер је пројекат из сфере оних непрофитних за чије финансирање средства стижу унапред, по правилу из иностраних НВО или међународних фондова.

Почетак „Кооперативе” – динамично монтиране и живахним нараторским гласом вођене – обећава добру забаву уз симпатичну дванаесторку, подељену у две екипе, чији се чланови одлично споразумевају на енглеском језику и сви су припремљени за задатке обуком у радионицама за мирно решавање криза, тимско планирање, ненасилну комуникацију... Зато је сигурно да ће на крају и поражени бити својеврсни победници. Питање је само да ли ће и колико сви они хтети и моћи да примене поменуте, у присуству ТВ камера додатно извежбане, вештине кад се врате у своје природно окружење, у национално мешовите средине пуне лоших искустава, затегнутих односа, неповерења, предрасуда.

Но „дванаест величанствених” добило је шансу!