Заједно смо јачи

Честе су жалопојке због све веће отуђености и саможивости људи у данашње време. Међутим, један скорашњи пример показује да у нашој свакодневици има још хуманости и човекољубља – врлина одувек цењених у нашем народу.

Наиме, пре неки дан, кад је аутобус Градског саобраћајног предузећа Београд са линије 610, који саобраћа од села Јакова до Земуна, приспео у станицу код „Гранд кафе” на Лединама, неколико путника несметано је ушло на средња врата у возило. Међутим, једна девојка на самом зачељу изненада се спотаче и незгодно паде на бетон ухвативши се обема рукама за десну ногу уз болну гримасу на лицу. Из возила одмах искочише два младића па је придигоше и такорећи на рукама унесоше у аутобус, где више путника устаде нудећи јој место да седне. Чим се сместила на најближе празно седиште приђоше јој неколико госпођа – једна јој понуди флашицу с хладном водом да се освежи и поврати од претрпљеног шока, друга извади из ташне и даде јој некакву таблету за смирење, док трећа поче лагано да јој масира ногу говорећи да ће јој то засигурно ублажити болове. Тек тада возач покрену возило, пошто је дотад све време стајао на станици, иако су иза њега поједини возачи нервозно притискали сирену не знајући шта се догодило.

После неколико станица, девојка, сада већ смирена, устаде и помало храмљући крену ка излазу придржавана од једне добродушне жене, која се понуди и да је испрати до куће, али јој се ова топло захвали рекавши да станује сасвим бизу. Пошто лагано, уз доста опрезности, сиђе и ступи на тротоар, окрете се и погледа ка аутобусу који је кретао из станице па машући подигнутом руком, уз осмех на озареном лицу, срдачно поздрави и испрати путнике који су јој указали пажњу и свесрдно пружили помоћ у невољи.

Света Јокић,
Београд