Читање ушима и подвлачење кликом

Чест стереотип је да се штампане књиге међу генерацијама рођеним после 2000. године сматрају превазиђеним. Истина је да су технолошке иновације, дигитална издања и друштвене мреже промениле однос нове публике према писаној речи. Електронске и аудио књиге, за чије набављање није потребан одлазак у књижару или библиотеку, избор литературе на основу препорука и рецензија инфлуенсера, довеле су до тога да млади приступају свету књижевности на другачији начин.

Једна од најпопуларнијих заједница младих на друштвеној мрежи „Тикток” је „Букток”, на којој корисници од 2021. разговарају о књигама, деле рецензије, читају одломке и дискутују о жанровима и ауторима. Популарност ове платформе почива на способности да повеже људе са различитих крајева света, који деле страст према књижевности. У августу 2023. објављени су и добитници прве тикток књижевне награде за дела која су добила највише гласова корисника ове друштвене мреже. Овогодишњи лауреат је Ребека Јерес за за роман фантастике „Четврто крило”, који је захваљујући популарности на „Тиктоку” избио на прво место бестселер листе, стекао популарност и ван ове онлајн заједнице и постао први бестселер и на листи „Њујорк тајмса”.

Млади данас читају, како наводи Теодора Вуковић, ауторка збирки „Ултравиолетна” (1 и 2), углавном оно што је квалитетно изрекламирано на друштвеним мрежама.

– Наравно да има оних који ће својевољно отићи у књижару или библиотеку и наћи нешто што их привлачи, али је чињеница да се данас највише читају књиге чије су корице естетски привлачне, које добро изгледају и када их усликају и објаве на својим налозима. Када говоримо о жанровима, млади воле популарну психологију, књиге о тароту, а неизоставна је романтика, клишеи који их не замарају. Имам утисак да већина књиге чита површно и да не постоји критичко размишљање – каже списатељица.

Иначе, наша саговорница је управо своју прву књигу промовисала преко „Инстаграма” још 2018. године, сада углавном објављује цитате из тих збирки поезије и прозе.

– Погодила сам право време за писање на овој мрежи, када то још код нас није заживело. Сада је теже пробити се на тај начин, сваки други профил објављује цитате, а генерално су се људи мало и заситили тога. Ипак, друштвене мреже су и даље кључ успеха и ако ниси на њима као да не постојиш. Више и није толико важан квалитет, већ како продајеш своје писање. Неки рилс (врста кратког снимка на „Инстаграму”) док рецитујеш или објава неког упечатљивог цитата доводи по неколико хиљада пратилаца и потенцијалних сталних читалаца – истиче Теодора и закључује да је данас објављивање и промоција књига лакша него раније.

Без обзира на значај друштвених мрежа у животима младих, и даље постоје они који су се отргли њиховом утицају. Јелена Кнежевић, наставница српског језика, истиче да њени ђаци држе и до препорука својих родитеља и наставника.

– Када уђу у пубертет, престају да читају и почињу да истражују путем интернета. Опада им концентрација, ментална визуализација и машта. Навикну да примају готове информације и муче се да прочитају и разумеју лектиру, радије ће погледати екранизацију књижевног дела. Немају довољно маште за самостално замишљање ликова, па кроз снимке усвајају туђе доживљаје – објаснила је Кнежевићева.

Када на улици или у градском превозу видимо младе са слушалицама, телефонима или таблетима у рукама, најпре помислимо да слушају музику или гледају садржаје на друштвеним мрежама. Али њима ови уређаји служе и за читање или слушање књига. Један од начина су е-читачи који личе на таблете, и на њих се литература „скине” бесплатно или по приступачној цени. Е-читачи користе е-инк технологију која омогућава читање на сунцу, а олакшано је и ноћно читање, јер није потребно упалити светло у просторији. Немају одсјај као телефони и имитирају изглед папира, а може да се подеси фонт и величина слова. Предност им је и што су лако преносиви – обимне књиге је тешко носити са собом, а овај уређај се може користити у аутобусу, авиону. Помоћу њега је лакше прочитати већи број књига у кратком времену, а он ће памтити и колико је процентуално текста прегледано. Уместо подвлачења оловком, могуће је „кликом” означити делове текста.

И мобилни телефон омогућава приступ „царству слова”. Постоји много апликација које имају сличне функције као е-читачи, од мењања формата и фонта, до означавања. Већина се плаћа, а многе књижаре и код нас имају своје апликације, по месечној цени 600–700 динара. Бесплатно читање је могуће преко илегалних сајтова, као и отворених ПДФ формата књига које се постављају на интернет, али су ови случајеви ретки и потребно је много „гуглања”. Стручну литературу је лакше бесплатно пронаћи него романе. Форме попут интерактивних е-књига се претежно користе за образовне сврхе, а предност им је што су обогаћене анимацијама, видео-записима и квизовима на тему садржаја књиге.

Дефинитивно су најпопуларније аудио-књиге којих на интернету има у неограниченом броју, и лакше се налазе бесплатно него у писаном издању. Постоје чак и сајтови које нуде слушање само лектира за основну и средњу школу, а има и специјализованих за класичну књижевност, популарну психологију... Ова метода олакшава упијање књига док се обављају кућни послови, у вожњи, током рекреације или одласка у куповину. Творци оваквог начина конзумирања књига су очигледно схватили да млади не држе дуго пажњу, па аудио-књиге имају и опцију убрзавања. То значи и да средњошколци, уколико морају да за предстојећи час прочитају „Хамлета”, могу да репродукцију аудио-садржаја убрзају два или више пута. Међутим, питање је колико су такве „брзалице” разумљиве и да ли се поента схвати и запамти.

Читање књига преко екрана, сматра Данијел Вилинген, професор психологије на Универзитету Вирџинија, умањује способност учења и разумевања.

Студенти који слушају лекцију, како је показало истраживање Дејвида Денијела, професора психологије на Универзитету „Џејмс Мејсон”, на тесту разумевања постижу за 28 одсто лошији резултат у поређењу с колегама који су читали са папира.

– Када читате, много је лакше да се вратите коју страницу него да премотавате снимак. Окретање странице књиге омогућава кратку паузу, што отвара простор да мозак сачува или искуси информацију – објаснио је професор Денијел.

Међутим, ни електронске књиге нису без својих преимућстава: како нам је казала студенткиња политичких наука Јована Љубинковић, коштају мање од штампаних, а многе се могу наћи и бесплатно.

– Читањем обогаћујем свој речник и због тога су ми књиге много важне, добијам нове идеје и на много креативнији начин приступам послу. Али књиге не купујем, тешко ми је да их вучем са собом јер дуго путујем до куће, па искључиво читам преко телефона. Волим и аудио-књиге, прија ми да их преслушавам док чистим кућу – казала нам је Јована.

Њен колега Алекса Мијаиловић пак сматра да аудио-књига не може да замени магију додира с укориченим страницама.

– Послушао сам и једну аудио-књигу, али више волим писану реч, читам и електронска издања, али највише ми пријају штампана. Античка филозофија, историјски романи и биографије су жанрови које читам кад год имам времена – истиче Алекса, студент Правног факултета.