Михољско лето на Косанчићевом венцу

Баште кафића на калдрми Косанчићевог венца јуче су биле крцате. Сунчани зраци михољског лета у овај део града извели су бројне посетиоце који нису само уживали у погледу на реку и Нови Београд, него и у културно-историјским знаменитостима у овом делу престонице.

– Када је лепо време, често волим да прошетам до овог дела града. Осим тога што ми је близу, увек ме асоцира на нека стара времена када сам овим улицама шетала са супругом, просто има душу. Такође, архитектура овог дела је велелепна, а понекад са пријатељицом попијем кафу у оближњем кафићу или ресторану – рекла је суграђанка Милена Петричевић.

Име Косанчићев венац датира из 1872. године, по јунаку из легенди о Косовском боју, Ивану Косанчићу. Процват овог дела града почиње за време владавине кнеза Милоша Обреновића, након стицања државне самосталности добијене 1830. године.

На Варош-капији убрзо је подигнут Конак кнегиње Љубице, Саборна црква, Митрополија, хотел „Старо здање”, кафана „Знак питања”...

Простор око данашње Саборне цркве и Патријаршије назив Варош капија добио је по вратима на уласку у град, која су се звала „варошка”. Калдрмисање улица завршено је крајем 19. века. Емилијан Јосимовић  урадио је тада план за регулисање простора овог дела Београда. Такође, током тог периода појачана је мрежа трамваја и електрична расвета. За обликовање Косанчићевог венца посебан значај имала је близина пристаништа на Сави, где се обављала међународна трговина.

Косанчићев венац проглашен је за археолошко налазиште јер се налази оквиру античког Сингидунума. Проглашен је 1971. за просторно културно-историјску целину, док је осам година касније постао и културно добро од великог значаја.