Цртежи Богића Рисимовића у Народном музеју

У Кабинету графике Народног музеја Србије вечерас у 18 сати биће отворена изложба „Богић Рисимовић Рисим: Плава линија. Цртежи из збирке Богића Рисимовића Рисима”, аутора Катарине Стевлић, кустоса Уметничке галерије „Надежда Петровић”, уз коауторство Јулке Маринковић, музејског саветника.

Богић Рисимовић Рисим припадао је генерацији сликара који су учествовали у стварању нове уметничке сцене, развијајући се и сазревајући упоредо са појединим облицима послератног модернизма српског и југословенског сликарства. Како је истакнуто, поред слика његову Спомен-збирку чине и цртежи, а највећи број њих су илустрације за књиге и, нарочито, за часописе и новине („Књижевне новине”, „Политика”, „Илустрована Политика”, „Чачански глас”...), обједињене ширим оквиром „легенде из наших крајева”.

„Ови цртежи тематски су ограничени и у техници једноставни, а Рисим је користио линију као једино средство израза, са врло мало боје или без ње, док је у песми ’Плава линија’ написао суштину схватања цртежа. Многи од цртежа који су изложени у оквиру изложбе први пут се, и поред тога што су појединачно били репродуковани, приказују заједно. И док су слике више пута излагане и анализиране, као и скице и цртежи који се односе на његов сценографски рад, цртежи за илустрације су тек однедавно предмет стручних истраживања”, наводи се у пратећем изложбеном тексту.

Богић Рисимовић Рисим (1926–1986) завршио је 1949. Академију ликовних уметности у Београду у класи професора Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Излагао је на више од двадесет самосталних и бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Успешно се бавио и филмском сценографијом за филмове Пурише Ђорђевића, илустрацијама, писао поезију и текстове о уметности. Предавао је на Катедри цртања и сликања на Факултету примењених уметности у Београду. Добитник је неколико награда, међу којима су Политикина „Награда Владислав Рибникар за велико достигнуће у ликовној уметности“ (1958), „Златна арена” за сценографију филма „Бициклисти” Пурише Ђорђевића на 17. фестивалу југословенског играног филма у Пули (1970), Награда града Чачка (1972), Специјална награда на Трећем интернационалном пролeћном салону у Лозани (1981), Октобарска награда града Београда за ликовну уметност (1984). Неколико година по смрти уметника  његова породица је Скупштини општине Чачак, односно Уметничкој галерији „Надежда Петровић” поклонила 40 слика, више од 800 цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу, са намером да то буде основа за уметников легат.